04.05.2005., srijeda
california dream....
|
et.....another day in....parad,kh kh-hell.... eto cilo jutro u bolnici,prvo san vadila krv na moje preveliko oduđevljenje...uđeš u onu koljačnicu,vidiš kako se bočie krvi njišu kore dole,da ti se smuči....onda bolničarka ide ka pričat s tobom da ti makne pozornost i ide ona pričat kad šta će drugo nego ocjene a naravno to je mom ocu omiljena tema pa se uživija pričat kako san se raspustila....ja samo stiščem šaku dok mi bolničarka cucla krv.... tribala san dat i mokraću ali bojala san se šta će sve nać zna se šta se testira mokraćom,i uglavnom ja ka da san "obavila" prije nego smo krenuli ali nema,moj stari mi je zato kupija nestea koji je samo proša kroz mene pa su eto dobili moju cijenjenu mokraću,nejžešći mi je moj stari kad je nosija mokraću u laboratorij,ide po bolnici sa onom čašicom u zraku,a mako retardacije.... onda je došla margita i mi lipo krenusmo na rendgen,....i mi u čekaonici kad čuješ: "Jović!" -sam bog zna već da se prezivam pejović- i ja i margita uletimo kreoz vrata i na putu ja skužin bočicu zelenog pigmenta piture za zidove...hop,u boršu kad čuješ:"Jović!",ja i margita se izgubimo,ja izletin kroz vrata:"di san???",a svi već vare,tribala san samo uzet knjižicu pa posli na rendgen,.... i eto jedemo ja i margita frutek kad opet čuješ: "Jović!" e san mi ponosno uletimo samo ovaj put smijuljeći se gledajući misto di je stajala bočica s pigmentom.... i vidimo neku zbunjenu malu debelu bolničarku sa čudnim naglaskom i ona samo piči naprid,i mi di ćemo nego za njom,imam osjećaj da je putem ništo govorila ali tako čudno govori da niko iv to ne kuži... i stane ona isprid vrata nekog sobička i meni: "skiiini se" ja ono:"paf!" a onda:"a neee nee,ti si za lubaaanju,ti dođi" i ja i margita uđemo u neku tamo sobu za rendgen i žena mene postavi isprid neke kocke di triba moja glava stajat.....i pitan ja žensku ka jeli moran to ja predat doktorici a ona "ma dooktorica će to,dooktorica",ja i margita se samo smijemo,i ni pet ni šest ja ostanem sama u mračnoj sobi i čujem samo glas kroz mikrofon:"neemoj diisat",i ja taman udahnem da mogu zadržat zrak kad čujen:"gootovo",pa jebote ona me je rendgenirala taman kad san jebeno uvukla zrak ko jebeni dupin na zraku....jesan pegula..... i eto došle ja i margita doma,ode margita,ostala sama,opet mi dosadno,opet slušan muziku,opet ne znan šta ću sa sobom i opet pišen post.... e nacrtala san mali crtežić:  et ljudi jako zanimljiva priča..... |
