|
otvorih blog jer u zadnje vrijeme dok čitam tuđe iam potrebu napisat kilometarski komentar koji više nalikuje postu.
pa zato. na, mala, piši sad, tu.
jučer sam bila kod svojih sestrična, točnije, kod bake, ali pošto mi je cijela rodbina u istoj zgradurini u dugavama...
naime, imam dvije mlađe sestrične, od kojih je jedna, reći ću samo osnovna (neko vrijeme lol), a jedna je tek krenula u osnovnu.
sad, naravno, volim ja njih i to sve. al pobogu kako su razmažene.
za stariju mogu reć da ju to drži samo što se tiče žicanja za materijalne stvari, ali ima obzira i čisto je oke cura ispala.
ali mala. ajme ajme. razmažena. derište. iritantna dozlaboga.
uvijek je bila nepodnošljiva tako da su se s njom svi nosili tako da bi je stavili ispred televizora ili joj jednostavno uvalili neki gejmboj il neš.
sad je djete ćoravo i svi su nekako iznenađeni.
uletila sam nedavno u sobu dok su moji starci pričali o tome.
i svi su onako; ' mala, jel znaš da ti sestrična nema 70% vida?!'
pa naravno da nema jerbo je 4 od 7 godina provela na milimetar od ekrana.
i sad. mala nosi neke fensi naočale i sva je cakana i sve. i tako jučer, ja pričam sa starijom, a mala radi sve da nas omete.
i dobro, ja si mislim, djete oče pažnju, ajmo se igrat s njom il neš.
i pitam ju neš tipa: ' i kako je u školi?'
a dobijem tipičan razmaženi odgovor: ' pa dobro je, ja sam tamo najpametnija pa mi je bezveze. i nemaju cartoon network.'
pokušavam pričat s njom, a ona sve više nekako...divlja.
i odjednom uzme neki svoj kovčeg sa slikovnicama i zafitilji ga svojoj sestri u glavu. na što ova skoči. 'ŠTA JE TEBI MALA, JESI NORMALNA'
'ha, ha, ha. oprooostii, samo sam se šalila.'
i dobro. nastavim pričat sa većom, a malu cjelo vrijeme promatram.
ide po sobi i razbacuje stvari. i uzme neku kutijicu sa nekim kuglicama/perlicama/votever i počne ih bacat po sobi.
'e, nemoj to bacat, baka će se ljutit, a i ti ćeš kasnije to morat kupit'
mala me ignorira i baca to. ja joj uzmem kutijicu i strogo je pogledam.
starija shvati da je maloj očito dosadno pa je opet pokušavamo zabaviti ali na način da ne poludi. i naravno da nije uspjelo, mala je u roku od 3 minute bacala jastuke po sobi i vrištala na svoju sestru. pa smo se nas dvije ljepo pokupile iz sobe i zatvorile svjetlo, ali ne i vrata. a mala počne vrištat i dođe u sobu do moje stare i bake: 'one mene strašeeeee. zatvorile su me u mraku samuuu.'
i naravno baka se na nas izdere da nismo normalne, da smo prestare da se iskaljujemo na djetetu...i za kaznu kaže onoj starijoj da mora pospremit sve za malom (ja sam gost, pa kao, nije red). na što ja naravno popizdih. dobro, možda joj nismo trebale gasit svjetlo ak se tolko boji tog mraka, al jebote...
i dobro, ova to sve na pravi, ja se ostala svađat i derem se na baku da je razmazila djete i da mala mora znat pokupit stvari za sobom i da se nemre tak ponašat...al dobro, ja se spremila da idem doma, njih dvije već u liftu, kad se mala sjeti da joj fale te njene fensi cvikse. i krenemo ih mi svi tražit.
a mala samo stoji. i odjednom kaže.
'dobro, baka, ja moram ić spavat, imam sutra školu. ti mi to nađi okej?'
na što ja naravno popizih.
'KAKO MISLIŠ, DA TI BAKA NAĐE? OČE SE ONA TU SAGINJAT DA TRAŽI TVOJE NAOČALE KOJE SI TI NEGDJE BACILA??'
na što se mala posrami i tiho kaže: 'a dobro, čak i da ih ne nađe imam ja još jedne, a i mama će mi još jedne kupit.'
nikad nisam htjela udarit djete. do tog trenutka. kako sam joj htjela zakeljit šamarčinu pa da se propameti.
'MA JESI TI MALA NORMALNA? PA OČE TI STARA POTROŠIT SVE ZATO DA BI TI MOGLA GUBIT STVARI I PONAŠAT SE KO ZADNJE DERIŠTE?? NIJE STVAR U TOME DAL TI IMAŠ JOŠ NAOČALA, NEGO U TOME DA SI OVE IZGUBILA!'
pa jebte, kad sam ja bila stara ko ona i kad sam izgubila svoje prve naočale, plakala sam tri noći i misla sam si koja sam glupača šta si ne pazim na stvari, naročito na one koje mi trebaju.
no, mala i dalje nije tražila naočale i sestra joj ih je našla nakon negdje 20min. pa sam joj (maloj) rekla da joj izvoli kupit tri vrećice smokija kolko je dobra.
daklem. iz ovog svega sam zaključila da
-trebam razmislit prije nego li izrodim 3 dece
-nikad nikad nikad nesmijem postat pedagog
-od djece ipak volim samo tessu i vanju
|
