When I Need You I Just Close My Eyes And I m Whit You...
23.08.2006., srijeda
jedan dečko...
|
sjedim ja tako na zrinjevcu...u jednoj ruci cigareta a u drugoj mobitel...promatram nekoncetrirajući se na razgovor ljude oko sebe...svi tako sretni..bar se ćini...svi kao da znaju kuda idu...da ih netko stvarno čeka... prijateljica me zvala...bilo joj dosadno pa veli da bi htjela malo razgovarat sa mnom....pošto nisam imala drugog posla kažem samo ti pričaj a ja slušam... i tako pričamo mi o dečkima i o tome kako više neznamo gdi ima dečka koji ti neće svako malo srat...a ja joj pričam o tome kako su meni užasno važne sitnice...ako saznam da je i najmanja sitnica izmišljitina iliti laž gotovo je...postajem sumnjičava i ništa ne vjerujem.... pričamo o svim neuspjesima u vezama i tako to...i tada se sjetim jednog I----,nije bitno njegovo ime ali ljudi moji....on je pravi dečko kojeg bi dopeljali doma na ručak... zgodan(plave oke,crna kosa),visok,pametan,dobrostojeć,dobar...ali ovo zadnje mi je najviše smetalo...ja bi nekog ko me neće nazvat 2 dana pa ću onda još više htjet...nekog ko neće udovoljit svakom mom hiru....ovaj bi mi dao svo blago svijeta da sam mu dopustila... jutro bi me budio nekom slatkom poručicom,a svaku bi me većer zvao samo da mi čuje glas i zaželi laku noć...iako su ti pozivi trajali satima...dolazio bi svaki dan do mene na svom lijepom motoru i ljubio bi me bez prestanka...a meni sve to nije bilo dovoljno...nas dvoje nismo bili zajedno već je to sve bilo samo tako...rekla sm mu da ne želim vezu jer se bojim da me ne povrijede...opet...on nije odustao...bio je uporan!! sjećam se da mi je jedne većeri reko da ja uopće nemam srca i da se samo igram njime kao kakvom igračkom...da nemam osjećaja...poklopila sam mu...plakala sam dugo...a on me zvao i zvao...bila sam tužna jer me on nije shvaćao a meni je samo to i trebalo...razumjevanje... duže smo se vrijeme tako nalazili i poslije toga..no mnogima je bilo krivo zbog toga...iako smo pokušali to ostaviti u tajnosti sve se saznalo...meni su pričali da je svaki dan sa drugom a njemu da ga samo želim kako bi zapravo bila njegova sponzoruša...no i to smo preživjeli... zašto sam ga jednog popodneva nazvala da mu kažem da je goto nikad neću shvatiti...ali znam da je taj razgovor bio jako neugodan...on je šutio...a i ja sam... dogovorili smo se da ćemo biti prijatelji ali od tada više ništa nije isto... svega sam se toga jučer sjetila kad sam razgovarala sa prijateljicom i odlučila da mu pošaljem sms...i odgovorio je...pitao me dal imam kakvu ljubav...a ja njega dal je upecao kakvu ribicu na moru...al sve zapravo onako hladno...i onada je odjednom prekinuo dopisivanje porukom--ne želim ti više smetat,uživaj..pusa! sve tako naglo i hladno baš kao i moj prekid sa njim... možda sam tek sad shvatila koliko mi je žao...a nikad mu to nebi rekla...ponos  |
