Sajam taštine.*

Voljela ga je više od života
i zbog njega mogla je, sve da proguta
Dani su joj bili sunčaniji, čim bi ga vidjela,
Imo je nešto u sebi što još nije doživjela.

Bilo je uspona i padova, al je ljubav bila budna,
Bio je tu za nju i kad je ostala trudna.
Bio je tu dok je plakala nakon abortusa,
Grlio ju je toga jutra na stanici autobusa

Svaki povik bi je koštao živaca
Nisu bili bliski više nego dvoje stranaca
Snovi su se rušili i prije neg' bi nastali
Al ona nije htjela - od ljubavi odustati.
Al ljubav je ustupila mjesto strahu
I ostala - čučati u mraku.

Ono što se prije samo ponekad događalo
Sada se iznova ponavljalo…
I trudila se ne priznat da umire iznutra.
U dubini znala je da neće dalje, sirota
I da je propao njihov, pokušaj života
Koliko dugo možeš gutati, za drugoga raditi
Prati i čistiti, a da on ne kaže ni «hvala ti»?

Tog dana nikad nije stigla do ureda
Odlučila se vratit kući, sita svega.
Ušla je u vlažan stan, on je izašao van
Ona je promijenila bravu i ohladila glavu
Skupila njegovu robu, otvorila prozor
Izbacila sve na ulicu i pojačala televizor.
Iščupala telefon da je ljubav ne bi zvala
I shvatila, ljubav je bila budala.