The Last Broadcast

Motorno kulturni vator

U zadnjih par dana pauerpojtišem motorkultivatorskom snagom, a bogami i brzinom. Sve superfragilističke kerefeke sam pozaboravljala u roku dok si reko motokultivator i pozapamtila jedino: novi slajd, briši slajd. Pa sad noviram (stvaram nove) slajdove i brišem ih brzinom motorkultivatora na Eurodizel pogon.

Kao prodavač voća i povrća za pultom u tamnoplavoj kuti i sa vagom ispred sebe dodajem. Pa oduzimam. Duplam. Stavljam tegove. Na i ispod tezge. Zakidam za kilo, a nekad i dva. Odlučila sam se protiv raznoraznih tabela, tabelica i tabeletina (augmentativ od tabele?). Koliko je samo pauerpojntova skladano sa svim pripadajućim ekvivalentima zlatnih lančića, bisera (to jest, kerefekama, - tabelama), koliko neshvaćene kreativnosti krvlju proliveno, da bi publika zaknjavala u roku još prije nego je stigla?

Nadalje, pauerpojnt budi u meni atavističke porive. Recimo, dok blejim u slajd broj 8, zamišljam da zagrizem ružni polukružni radni stol i nesrećom ostavljam zubalo zataknuto u stolnu šperploču. Sasvim solidno. Dalijevski.

Također na vrhuncu pauerpojntovskog bunila imam viziju da sam Sylvester kao Rocky pa da se lipsajući penjem neoklasicističkim stepenicama i znojavim miškama dignutim u zrak (pod-vizija ili vizija u viziji: na rukama zlatna motokultivatorska boksačka rukavica za sreću. I bijeli frotirasti šlafrok) poručujem pauerpojntu da me neće satrat.

Osim toga pauerpojnt me čini da mi se u glavi motaju papaline. Pa sam u poluvremenu između dvije runde pauerpojnta protiv mene smislila nešto poput:

Ako hoćeš
Tebi ću poći
Pa ću ti doći
U jednoj noći
Ću ti moći
Ćutit moći.

Sutra navečer i u vašem ringu: za potrebe sastanka škocke gumenoplastične udruge, pauerpojnt protiv mene.