|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
...::::MOJ BLOG...neću reći najbolji..neću reći najgori..reći ću da možda i nađete šta tu zanimljivo,mislim koliko može biti zanimljiv život nekog drugoga,neke nepoznate osobe,hmmm kad malo bolje promislim,ljepo je upoznavati druge ljude,,pa eto ljudi upoznajmo se,hehehe i...pa,,,svratite i komentiraje...LOVE YA
...:::::Bilo je to jednom kada sam odlučila preslušati stare kazete svoga čike..i pronađem tu par njih,koje on stvarno voli a to je od Balaševića..i bilo je to samo tako kako su dani prolazili ja sam se zaljubila u njega..točnije u njegove balade,(da ne bude malo freeky)...pa et.::::::Osim što nemam nikada pametnog posla..pišem rado dnevnik...slušam glazbu..ugl. ne volim narodnjake..a sada..Moje ime je Kristina,,,Balić,,Ugl. me zovu KikA.....al i Kikara (Moja blesava Mirna)..kiki..ili..kako-god..godine prolaze a ja sam sve starija....živim u Vukovaru..UČENIČKOM DOMU-Alkatraz,he...inače sam iz Bošnjaka i iako živim u domu..TRENUTNO...nemam baš tako zanimljiv život...sex droga i alkohol...da da,,,
..bojim se da je samo alkohol u pitanju..jbg...šta da vam kažem,,mislim da će te sami skužiti s kim imate posla,,a do tada..čitajte moj blog..NARAVNO..ako vam se da..pa ne bih vas više zamarala i bla bla bla,,,sve će te sami skužiti..VOLIM VASnesigurna,ali ne uvjek...JA..KISS:::....
...:::e da i ja stvarno...
Ne volim januar
Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.
Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu...
ali jako jako volim balaševića...uživajte....
Angel_K.B@hotmail.com
....ako me trebate tu me možete dobiti...naravno..kiss
Naopaka bajka
U suterenu tunel ka nebesima...
Na tankoj gazi jutro mračan goblen tka...
Sumorna lica, nasamo sa gresima...
U hodniku bez povratka...
U crni grm se moja ptica zaplela...
Zaneta titrajima zvezde danice...
I kasni dah dok hladni čelik skalpela klizi niz nit brojanice...
Postoji plan da je anđeli ukradu...
Il bar na čas... Da je vrate među njih...
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu...
I traži rimu za glavni stih...
Na grad juriša nežna bela legija...
Januar prostire svoj prefinjeni sag...
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja...
Da zima pričeka njen trag...
Ne vrede priče koje znam...
Laže za oči pospane...
Izmišljam bajku... Čudnu naopaku uspavanku...
Da od nje budna ostane...
Postoji put koji namernike bira...
Tajnovit drum... Uvek najboljima sklon...
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira...
I traži notu za taj ton...
Negde sad dečak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojiš...
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna...
U tebi lanac zvecka tajnim alkama...
Bićeš ti majka majkama...
Postoji plan da te anđeli ukradu...
Šta će meni moja dica reć'
Šta će meni moja dica reć'
Kad sidnem pored njih na rub od postelje
Šta će kad ih staviš među nas
Da nam budu taoci od ovog ludila
Šta bi anđeli s nama ljudima
Imaš čime da me mrviš
Imaš čime da me satjeraš u kut
Nit 'te volim, niti mrzim,
Ja te samo jasno vidim ovaj put
Ja te samo jasno vidim ovaj put
pred mojon dicon
I onda kad ih pustiš do mene
Imam čudan osjećaj, ko`da ih posuđujem...
Znaju dica sve što triba znat,
Znaju ništa ne vidit,
znaju ništa ne pitat,
Znaju anđeli s nama ljudima
S nama ludima...:::...
AJMO EKIPO:::::::::.....
...:::::oni su moja generacija... moj novi početak.. moja nova ljubav..moj predivni razred..
...:::::oni su posebni,u svakom smislu te riječi.. jako dragi.... zajebanti..neki nedavno stečeni,neke znam cijeli život...spremni uvjek za akciju i prvu pomoć i neku novu foru....sve naj o njima...bekrie moje.. cmokaaaa njima..
....
Dino Merlin:Ja Potpuno Trijezan Umirem
Šta sve o tebi sirota moja nisu pričali
To više ne bi ni pas s maslom mog'o pojesti
Bilesi da si nakon svega
U naše snove dovela njega
Bilesi da ti se baš dopada način na koji propadam
Šta sve o tebi sirota moja i sad govore
To više nije ni stvar jala ni ljubomore
To je nešto više od toga
Nekome lijek a nekom droga
Ja znam, ima tu malo istine a malo sudbine
A ne misli da pijem
Ja to ne smijem
Ja potpuno trijezan umirem
A ne misli da pijem
Ja to ne smijem
Ja potpuno svijestan umirem
oNI....oni su naravno nešto najvrijednije nešto što bi svaki čovjek trebao imati....oni su moja podrška moja zabava moje pijanstvo moj dobar saavjet moja zafrkancija...oni su...on su moji prijatelji.....
oprostite ako sam koga zaboravila...
...::::EO MOJA PJESMA...
JA SAM JU NAPISALA.........:::
I eo opet suza u ovom polu mraku...
šetam,hodam..pokušavam razbistriti glavu na svježem zraku..
idu jedna za drugom,bez prestanka...
Hoću pobjeći od njih...baš mi treba stanka...od života..
od vas,od nas..od mene..i mene same...
Sve ste vi fine...ali kurve..drage moje dame..
Ubit će me jednom rječju ova sloga...
Tko će koga ako ne svoj svoga..
Ulizice..GLUMCI I GLUMICE ŽIVOTA...
Jebla vas lažna divota...
Zbog vas sam tako nisko pala...
PRIJATELJI...krivite me i oprostite..
droga me obuzela...
nisam znala...VAS SAM izdala...
Počinjem pisati pismo Dragome Bogu..
i skupljam riječi iz moje glave
kako god mogu...
"Dragi Bože..
Tebi eo sada pišem
ovu tugu,ovaj jad u mom srcu
nemogu da izbrišem..
U duši mi puno otvorenih rana
puno osjećaja..nagomilanih..
me sada tišti..
Dragi Bože iz mene se ništa ne čuje..
a u meni sve VRIŠTI..
...:::Oni se ubijaju,ruše snove
izgubljenim ljudima ne pomaže ništa
Katastrofe nastaju jedna po jedna,
gora od gore..
a nigdje skloništa....
...i pismo završavam polako...
jer ovaj strah ova tuga
i bijes na svijet u očaj me baca...
govorim njima...
..::Baciš se u dunav i misliš da si faca..
oni zaista neznaju šta čine...
a što im ostaje..nadgrobni spomenici..
i na njima ime....
..:::i onda da netko plače....
e pa neće..svijet se i bez njih okreće..
ubiju se a od sebičnosti ništa ne znaju...
..:::dovoljna su samo lica najmilijih
neka samo od gore njihova lica vide
i neka se svojih poteza stide...
..ovo pišem jer sam u ponedjeljak bila na sprovodu jedne cure u iloku..
koja je se bacila u Dunav...zapravo je ona frendica moje frendice...
i to je bilo nešto strašno taj sprovod nemogu zaboraviti sada mi je stalno pred očima.....joj..svi mi govorimo ubiti će mo se ali kakva je to velika bol onima koji nas vole...e ne želite znati...jer od takve boli ljudi polude...
..:::et toliko od mene....čuvajte se ljudi i prije neg što nešto želite napraviti...nemojte biti sebični i dobro razmislite o svemu..pa za svaki problem postoji riješenje....
VOLIM VAS PUNO....CMOK
