ovo nije blog.
x...23.09.2007., nedjelja...x
Stanje nakon 24 sata
Ajme ljudi 10.50 je..moramo se pozurit za 10 min krecemo van..a meni jos mokra kosa ..dolazi Andrea na vrata, treba joj lak za kosu ..samo ga uzmi ..Lela pusi na krevetu i govori da mora na wc ..Ivana se zali da nema sta za obuc ..Mia trazi svoj grudnjak ...jao ludnica..necemo stic...Sjedim ispred ovog ekrana i kao da prozivljavam opet iste trenutke kada smo se u zurbi spremale za van..u Pragu..ajme u Pragu..  Krecemo za grad..naravno vecina kasni jer je odredena osoba (I.Š.)  zasrala sa programom pa nemamo vremena ni za wc..ufff.dize mi se tlak..ali mozda je to i dobro jer sam niskotlakas..hahah...(oni koji trebaju ce skuzit)..pantagane.. Joj ne mogu vise..prosetala bi se do sobe 202,204 a i natrag do nase 116...a pogledam okolo i shvatim da sam u svojoj sobi u Hrvatskoj  i da (vjerojatno) vise nikada necemo dozivjeti ono sto smo dozivjeli ovih tjedan dana... Unatoc svim dobrim sjecanjima pa cak i losim (zadnja vecer-gestapo-debele pantagane) odmah sada bi se upustila na novih 17 sati voznje da se vratimo gore..Ljudi imam neopisiv feeling u sebi..sretna sam sto sam doma i napokon na miru ali opet umirem jer nismo vise u Pragu svi skupa..na okupu..uff..lose mi je..lose..miksaju mi se osjecaji...mislim da me boli glava..mene nikad ne boli glava..jooooj  Fali mi apsolutno sve..i iako smo komentirali da ovo nije bilo pravo marturalno putovanje meni je..itekako je...a to sam skuzila tek kada sam doska doma..kada vise nema svega toga..sada kada je sve gotovo..sada kada nema povratka..sada sto?? I par stihova na to: koga da pitam brate ko će mi dat odgovore reci bilo šta osim da je moglo biti gore i di smo sad? napokon mirni, napokon slobodni, napokon u svojoj državi al sad smo siromašni i di smo sad (di smo) još čekamo bolje sutra možda naivno se nadamo istim stvarima dok iznutra cijeli sistem zakazuje Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je izbrisan… bez svega smo ostali, prenaglo nas je pogodilo ko uopće zna što se to prek noći dogodilo Kada znamo sa smo se mogli bole provesti, kada znamo da smo mogli napravit vecu ludnicu u hotelu i kada znamo da povratka nema...sada mozemo jedino plakati. .jer svi smo pomalo krivi tome sto nam treba popravni iz maturalnog putovanja..i dalje tvrdim da nam nije bilo lose..upravo suprotno..ali nedostajalo je one odredene euforije i ljubavi  izmedu ljudi s kojima se uopce ne druzis a opet znas da ce ti faliti..upravo to je nedostajalo..zao mi je zbog toga..stvarno je..a jos mi je vise zao onih koji su se u basu zalili jos vise nego ja..jer meni je sve u svemu ipak na neki nacin bilo odlicno..kada izuzmem zadnju vecer i one pantagane od profesora bilo je predobro..  ...ali moram jos nesto rec... ideja ili cak zelja o tome da cemo se napokon zbliziti kao razred propala je..htjeli mi to priznati ili ne razliciti smo..svatko na svoju stranu..mozda je tako i najbolje..recite da sam pesimist ..da nisam za ekipu  ...ali uvijek ce se nac netko tko nece htjeti doci i to propada u samom pocetku..jebiga tako je.. mislim da sam dosta rekla..i nemojte ovo krivo shvatiti ja ne napadam nikoga..samo progovaram o tim komentarima u basu kojih sam se naslusala 17 sati i koji mi ne izlaze iz glave..ako se netko i ne slaze moze slobodno komentirati i ponavljam jos jednom.. ipak sve vas jako volim ali forsirano druzenje jednostavno ne zelim..valjda cete skuziti sta sam mislila.....i jos nesto za kraj : Too save the nation We need an action Deratization Is gonna bring us satisfaction Cause pantagana Keep Croatia in banana Just like in Ghana Guayana or Botswana Yaay..pantaganaaa Voli vas Angela |
hihi
