Umetnost prezivljavanja s tendencijom porasta udela zivota.
03.11.2005., četvrtak
Petak, 05.08.2005. 6:35am
|
Bela isprekidana linija. Bela isprekidana neosećanja. Mučeća pitanja. Odgovarajuća muzika za trenutna raspoloženja. Pitanja bez odgovora. Noćne ulične svetiljke. Sipeća kiša. Pomešani glasovi koji govore jezikom koji bi trebalo da razumem. Odsustvo socijalizacije. Prazne reči. Želja za posedovanjem. Izopačene misli. Marš bre svi srećnici! Mržnja. Pogrešan put. Izvinjavam se. Zelena i plava plešu ekstatično, privlačeći mrak noći. Pobegao je autobus. Čekanje. Sitna sipeća kiša lepi se za plišanu duksericu. Želim smrt, želim smrt, želim smrt. Sebi, a kome drugom. Slabost. Koliko dugo još? Između poluživota i neživota biram ovo drugo. Da se nosite opredeljenici, a i vi neopredeljeni. Ne želim da mislim nikad više. Hoću da mogu da skinem ovu kožu i obučem neku sasvim novu. Hocu da postojim kao vazduh, providna i lepršava, da se mirisi trava i poljskog cveća mešaju sa mnom. Idem spiti. Još jedino to je lepo. Oduzme se čovek tako na neko vreme. Tj., lepo je ako se izuzmu košmari. |