Jednom davno iza sedam mora i sedam gora ziveshe jedna princeza. Bila je slatka, vickasta i blesava. Qrvetina matora, znala je kako da me nasmeje i kako da me natera da zaboravim ruzno. Daje mi nadu u jedan drugi svet u kome zive ljudi kao shto smo mi, topli, druzeljubivi, bez predrasuda i neogrezli u malogradjanstvo.
Volim njene plave pletenice, tople vrckave ochice i malo dupe koje stalno pominje. Volim je i kad se duri i kad pravi sranje.
Volim je i kad je tuzna i mashem rukama i shtapom da oteram sive misli od nje.. Ne volim da je vidim takvu. Molim je samo da nikada ne bude tuzna i nesrecna jer ljudi kao ona ne zasluzuju to.
Volim te V. :*****
|