Taj ruzan, ruzan osecaj.. Temperatura, podrhtavanje, bol... Osecaj brzog dolaska smrti.
Da li moze biti ishta chudnije od tog osecaja neprestane prisutnosti nechega tako stranog da vas uhvati jeza i na samu pomisao da bi mogla doci jednom, kad ostarite? Da... Osecaj prisutnosti toga istog kad ste mladi. Nedorecheni, znatizeljni, zeljni zivota, osecanja, lepote...
Da li je to samo kisha? Jesenje veche, s dosta sumorne muzike? Da li je to sivi dan koji je promakao pored mog prozora i koliko ce josh takvih dana biti? Da li cu svaki put osetiti ruznu, tamnu smrt kako qca na moja vrata i sve je blize i blize? Da li sam ja samo optimista zarobljen crnim milima? Ili je moje bice opsednuto tamom vechnosti? Ko ce mi odgovoriti na ova pitanja dovoljno istinito i dovoljno brzo, dok ne umrem? Da li ja uopshte zelim znati kad cu umreti?
Ne zelim... Zelim da umrem brzo da to preguram u delicu sekunde. Zelim da se ne setim nichega. Zelim da zauvek nestanem. Ne zelim da verujem u zivot posle smrti ili zivota. Necu drugu shansu. Ova shansa je tako jadna i tako propala, da nema svrhe ponovo poqshavati.
Ha! Koliko josh mogu da izdrzim ovaj osmeh koji mi titra na licu svaki put kad zelim za sebe i druge biti pozitivna? Koliko josh mogu da izdrzim tugu pokrivenu tim tankim lelujavim velom srece, koja kao vuk u ovchijem krznu vreba i cheka da me ujede josh jednom. Tkivo se obnavlja, ali oziljak naravno ostaje.
Ne mogu da mrzim. Kazu da i neprijatelje treba voleti, ali i bez trebanja ja volim. Ne znam zashto.. Samo sebe sam u stanju da mrzim i da se izlozim najstrashnijem sudu objektivnosti. Zashto ne mogu da plachem? Zashto ne mogu da volim do kraja? Zashto ne mogu sebe vishe u potpunosti da dam? Da li je dobro imati rezerve u komunikaciji s dragim ljudima? Zashto ne mogu od njih da primim bez jebene rezerve ono shto mi s ljubavlju daju?
Dan je proshao. Temperatura se preselila na ovaj cyber dnevnik. Podrhtavaju mi josh samo prsti, zbunjeni srecom i tugom. Zashto sam nezadovoljna i zbunjena ovoliko? Kako da prevazidjem sebe i stvorim nov, lep, ali apsolutno realan svet za sebe?
|