pravo sam se uljenio za blog. zapravo nisam nego se zajebajen malo previše na facebooku. nije mi pod imenom i prezimenom pa služi za zajebanciju. malo previše se zajebajen. baš sam sebičan moj blože. ništa ne pišem a svašta mi kroz glavu prolazi dok šetam gradom ili negdi krenem. volim jutra, buđenja, i jutarnju kavu. to su mi najljepši od ovih jako rijetkih trenutaka nekog ispunjenja koje imam u ovim dugim danima spojenim kratkim crnim pauzama bez snova a tek koji tu i tamo bude, ali ja ga ne zapišem jer je previše bizaran i psihodeličan.
slabo pijem alkohol u zadnjih mjeseci. đanki sam , droge sam odavno zaboravio mada imam 3 grama gljiva psilociba, ali to mi samo skuplja prašinu gore u kredenci, ne ide me nikako jer me bilo kakvo stanje opijenosti jednostavno smeta. jer da nije tako valjda mi jutra nebi bila tako dobra. Kroz svašta sam prolazio vrijedno zapisivanja, bilo je dosta toga ,ali sam šutio i drža sve u sebi. gradio ono što se ne govori ono što raste u meni i oblikuje me...tiho kao nečujni potok neku stijenu što uz nju teče. .
Promijenio sam gajbu sad sam u centru grada. nije baš najbolja, ali tada kad sam tražio nisan ima neki izbor jer sam htio bit sam i sad sam i dobro je. Imam u zadnje vrijeme neke flashbackove one tuge koja mi se spuštala na srce kada bi me nešto podsjetilo na izgubljeno jer momentalno nemam neke osobite vrijednosti, da pojednostavnim sam sam a to je malo zajebano za nekoga ko je 14 godina bio u opako dobroj vezi. Ali dobro je brzo se trgnem pa se nedam da me ponese niti grama žaljenja za onim što je prošlo i onim što sam izgubio jer sam svjetan činjenice da je cijeli moj život do sada samo mali , sićušni dio ogromne priče, mali čvor na dugome konopcu na kojem neću dozvolit da se napravi omča.