Dođen doma ,popodne. Edi počme skakat po meni ko lud, cvili, tiho reži ispušta neke čudne zvukove dok ga grebuckam po tijelu. Stavio sam vodu za kavu,upalio grijalicu, izvadio sve iz džepova, skinuo jaketu, objesio je o vrata ormara koja su uvijek poluotvorena jer škripe, pa zato tako uvijek stoje poluotvorena. Nalio sam vodu u posudu,stavio na kuhalo ,upalio da se grije i sjeo za stol. Trebat će ćekat dok zakuha pa sam zapalio cigaretu jer nisam već po ure pa mi slatka. Izveo sam edija vani u malo dvorište da baci piš. Kako god voda je zakuvala napravio sam kavu a edi... edi je i dalje htio meni i skakao i stalno mi prilazio i stavljao njušku na moja njedra i stiskao se uz moje noge, očekujući da ga mazim jer drago mu je što sam došao nakon 8 sati i napokon nije sam. Davao mi je do znanja da ne voli biti sam i da bi išao vani sa mnom i da bi se igrao. Igrao bi se sam sa sobom,ali neka sam ja tu, i trčao, i bacao grančice po parku i sve to ... otićemo posli na ribnjak ,kao i svako jutro malešni moj.
Moj pas edi , ni pas ne voli biti sam.