Zagreb, zora, park ribnjak. Ja i edi nismo jedini psi, lagano se sve bijeli. Sinulo mi. Zar mogu bit toliko budalast. Pa jebote ivica dao si previše,otvorio se previše. Onaj ko zna o tebi zna samo malo previše i nešto pogrešno.
Neznam koji mi je kua bio. Zapravo znam. Znam ja sve se skupilo. Isuste ja nikad u svom životu nisam bio sjeban kao prije nekih 15ak dana.
Kažem previše sam dao. Dao u vatru jednu jebenu koja se toliko zapalila da je progutala nas dvoje. Mi smo preživjeli i sada se odvajamo od pepela. Nadam se da će sve ostat u njemu u pepelu...previše sam pričao. I ja da i dalje raspravljam sam sa sobom ?! ma odjebi pankeru!
Život je škola. Bogteje pa preživio si pakao, droge, ulicu.. sve me je jebeno klesalo. Malo po malo prolazim. Mic po mic, bit by bit...pinkica po pinkica. Ali ta jedna iluzija. uf nikako da se razbije!