Zdravo.
Dugo se nisam javila, nisam pisala niti čitala u ovim krajevima.
I znam da se to ne može nikako nadoknaditi, vrijeme odsudstva.
Makar je nekad upravo to ono što nam treba. Pauza, odmor, odmak.
Da pronađemo možda neki novi način za gledanje na stvari.
Ponovno pokušam izokrenuti sve naglavačke. Uložim još jedan napor, još jednu jedinicu truda i volje. I nadam se da će to biti dovoljno da se savlada otpor - da inercija ponese stvari, i da sutra postane danas. Da savladavanje prepreka postane igra, kao što je podnošenje samonametnute neudobnosti asana. Da bude zabavno baš zato što je nemoguće.