To je moj zaključak današnjeg dana. Upisala sam ga u google, i nema nikakve stranice s tim izrazom ( osim dosta pjesama od Shanie Twain s sličnim nazivom).
Pa ja moram stvoriti jednu. Večeras sam si ištrikala rukavicu. I ne bojim se upotrijebiti ju.
Što si više skvcen, to si veca kugla, to si manja kocka. :)
Štos je samo u tome da skužiš kako se opustiti. U trenutku kad mi baš smeta onaj vrabac koji je nekom nezamislivom drskošću odlučio sjesti baš na onu granu oraha u koju sam ja gledala, i kad se spremam poćet psovat na njega kroz bijes koji mi gotovo izvlaći suze na oči jer je to sve tako nezamislivo glupo, jednostavno stati.
Točka. .
.. . ... .
.
O gle. Još jedna. .. . .
Štos je u tome kaj ćesto nemam vremena stati. Često kasnim na bus. Često imam dogovor. Ne mogu stajati na cesti i sklapati mirovne ugovore s vrapcima.
Uostalom, možda se prijateljima životinja moje metode ne bi svidjele. Nisam im ja kriva kaj ne mogu držati olokve svojim malim krilcma. Digresija!
*slap slap*. Nije u redu pisati to. ali mi *ljusk pljusk* nekako nije isto.
Koje je rješenje za biti? ne mogu više biti frižider. Shvatila sam da sam previše troma za stvari koje želim raditi. Ne mogu biti ni peršin, kad sam peršin previše sam ... povrčasta.
Ideje?