Upravo sam završila s pečenjem baklave. Eno je tamo, hladi se. Čak sam i sve suđe oprala.
Nagradit ću se predahom...
Ja sam očajna kuharica. Točnije nisam nikakva kuharica. Ništa ne znam skuhat/napravit. Majka se davno prestala nadat da će me još za života vidjet kako nešto kuham.
Ne volim kuhat. Kuhanje mi je jedan od najglupljih i najuzaludnijih poslova na svijetu. Svakodnevno se kuhaju tone i tone hrane, raznoraznih jela i kolača. Ima li nekih vidljivih rezultata od tolikog posla?!? NEMA! Sve se poždere, zatru se tragovi ikakvog postojanja hrane a ostane samo gomila prljavog suđa koje taj isti jadnik koji je kuhao mora i oprati. A što sutra? Sve ispočetka! Sizife, sakrij se...
Bože pomozi mojoj budućoj familiji... umrijet će od gladi...
No, postoje dvije stvari radi kojih rado ulazim u kuhinju. Skroz dobrovoljno, s osmjehom na licu i sjajem u očima. Pizza i baklava. Moji ponosi!
Radim genijalnu pizzu i pečem predobru baklavu.
Kako sad to usred tolike odbojnosti prema kuhanju?
Možda su to iznimke koje potvrđuju pravilo... Ne znam...
Kad sam prvi put u životu probala baklavu znala sam da je TO to! Ljubav na prvi pogled (možda ima veze s mojim bosanskim korjenima). Odmah sam zaskočila majku i zamolila je da me nauči kak se to radi. Nije mogla vjerovat riječima koje su izlazile iz mojih usta pa je brže-bolje iskoristila priliku i naučila me. I sad znam. I ljudi su zadovoljni. I pročulo se po svijetu. I drago mi je.
Mogla bih se prodat za dobru baklavu. U biti, prodala bih se za svaku hranu koja mi je fina. Daj mi topli obrok i desert i imaš me for life! Skroz sam cheap...
Al’ glavno da ne volim kuhat! :(
Khm, Huston?... We have a problem!...
--------------------------------------
Lujo, sretan imendan! :p
--------------------------------------
|
