One way ticket to the hell...and back....

...napisala sam post i nesh sam sjebala i zbrisal se.... smrc... i tako opet je subota...koja mi je proletila.... na svu srecu... fali mi skolska ekipa, s njima se zajebavam i zaboravim na sve.... cak mi onda i u skoli bude lijepo... al tesko je njih okupit prek vikenda kad su odsvuda pomalo... pa sam tako ja ucila.... onda sam kasnije bila u bedu....dok nisam malo cula Danijela pa me malo raspolozio al onda je on otisao i onda sam opet ostala sama.... smrc... onda je dosla Dorek pa mi ona pravi drustvo....da ne budem sa svojim glupim mislima...

Danas sam si razmisljala kako bih ubiti jako htijela nekoga ponovno sresti... mislim da ce Dora jedina skuziti na koga mislim... bio je to tezak rastanak...bolan za mene i njega... ja sam nasla nekog a on josh uvijek voli mene, barem tako kaze... bila je to lijepa veza... on se trudio da me usreci, da ga zavolim i uspio je... i onda je promijenio posao, i posvetio se poslu vise nego sto sam ocekivala... i nasi sastanci su postajali sve rijedi i rijedi... poceo mi je faliti, a i ja sam se pocela zatvarati u sebe... kad bi ga vidjela zagrlila bih ga i nebi pustala tih sat-dva sto bih ga vidala... nije on bio kriv moji izlasci su bili ograniceni, ja sam mogla van i to se poklapalo bash kad je on radio...tu i tamo bi ga iznenadila al to je bilo kratko jer je on imao posla... moji osjecaji su se poceli gubitit...kao da je netko uzeo gumicu i poceo brisati po srcu mi... i jedan dan je jednostavno puklo... ja sam mu se rijede javljala, tj.odg.bi mu kad bi mi poslao poruku i jedan dan sam mu napisala da mi je zao... da neide vise...da se mucimo oboje... nakon dva dana sam pozalila, jer sam shvatila da sam ostala bez osobe koja mi je bila podrska... ali od svega toga ostala je samo pjesma Boulevard of broken dreams... i tada sam upoznala Njega... on je josh uvijek tu i snjim sam nasla nesto lijepo neopisivo... ali bojim se da opet ne napravim neku glupost... kad sam ga upoznala, nisam mislila nista, bilo je to samo zbog mog ega... da sama sebi dokazem da mogu imati bilo koga... da nemoram patiti za nekim drugim... i muciti i njega i sebe.... i to je potrajalo i sada traje sedam mjeseci... i volim ga i stalo mi je do njega... ali bilo je tu problema i svega al prosli smo to...jos malo i sve ce biti kako treba...makar trenutno sve ovisi o meni, o mom ponasanju i uspijehu u skoli... trudim se... zelim to a i znam da mogu to... ali tu je josh uvijek onaj strah od prekida.... opet sve isto prolaziti... sto smo duze zajedno sve se vise vezem za njega... svakim danom mi sve vise fali... jedva cekam trenutak kad cu ga vidjeti, poljubiti, zagrliti... osjetiti njegov da blizu sebe... VOLIM GA!!!!! A znam da on voli mene ali svejedno se bojim buducnosti... ... ... dosta sam pisala... nastaviti cu drugi put... ... pusa svima... ...