|
...nakon skoro 10 dnevnog odsustva. zašto je tome tako - duga priča. no ova tri dana u bosni, u sarajevu malo su me podigla pa se eto vratih. a kad ono šta vidim dok se vratim, svi me zajebavaju, viču kao šta je bosanac jedan, pa meću moje slike po internetu...ali stat ću ja tome na kraj sada, odmah.
šta reći o bosni, šta o bosancima. moram priznat da su me po ponašanju ugodno iznenadili. onaj narod što sam tamo vidio i upoznao, ma to nisu bosanci ko ovi naši "uvozni" . reko bi sasvim neki drugi narod. osobno sam očekivo neke tamo nekulturne, neobrazovane ajvane a kad ono ja ispo tuka. likovi o nama znaju skoro sve, vrhunac mi je bio kad mi je neka bosanka održala predavanje o zagrebu. a kad ja trebo reć šta znam o sarajevu samo sam se pobro.
kako da počnem ne znam. možda s putovanjem u busu di je onda neki lik ubacio film kaligula. a film pederluk totalni, stalno neki goli likovi mlataraju sa svojim dikovima, onda neke gole žene ribaju podove pa dodju tipovi pa ih mažu, pa onda slijedi scena 10-minutnog drkanja. najnormalnije u tom filmu bilo je kad su nekom liku svezali dik tak da nemre pišat i onda su pustili da se tak kiseli pa mu prerezali trbuh. sve u svemu bože sačuvaj, nisam to mogo gledat. srećom sa mnom je putovo dobar prijatelj Pelin pa nije bilo dosadno. još kad mu se pridružio još jedan moj, ma mogu reć i najbolji prijatelj Karlovčanin, zabava je mogla počet. još da je bio i Žuja s nama mogli smo belu bacit.
neda mi se sad davit vas sa svim što sam vidio i sazno tamo. premda ima super priča. al nisam ja otišo tamo da bi nešt gledo il učio, već da bi vidio kakvog sve tamo piva ima. bio sam sretan ko malo dijete kad sam vidio da se u bircevima toči karlovačko, da u dućanima ima kjupekova, čak sam se radovo i panovima. imaju i bosanci svoje, sarajvsko pivo i moram reć da je dobro. stržio sam jedno za donest doma zadnjim parama koje sam imo al put je bio dug... a ja žedan... ukratko doma je doputovala prazna boca.
summa sumarum o sarajevu:
- grad pristojan i lijep, ne previše kompliciran tak da sam se izgubio samo jedanput
- jelo i pijača, pogotovo jelo jeftini pun kufer, sve po marku il dvije (1 marka 4 kn). a imaju pive od 2 litre. lakše ih je popit neg nosit
- ćevapi su kod nas masniji
- nije kraj za ribiče (miljacka je duboka valja 10 cm ak i tolko)
- najisplativiji im je oblik prijevoza taksi, taj te odveze kud oćeš za cenera kuna. a ima ih pun kufer
- i za kraj moje otkrivenje tamo. konačno sam skužio zakaj niko od bosanaca ovdje kod nas ne plaća pretplatu za tv. u bosni plaća pretplatu samo 30 % ljudi pa misle da kad dodju u neku zemlju kao što je hrvatska misle da ne moraju ni tamo plaćat. zato ni nije čudo kaj im je sve u kurcu tamo i radio i tv. nemaju ništ para i sam pričaju o tome kak su se uspjeli ogrebat za prijenos bh eurosonga. i na telki samo o tome pričaju. došlo mi je u jednom trenutku da kažem da je to nama zadnja rupa na svirali i da to niko ni gleda al brijem da bi se zbedirali.
a najbolja su bila razglabanja sa šoferima. ja i lik pretresamo cijelu povijest bih i hr nogometa. i onda li pita odakle smo, i kad mu svi rekli iz zagreba (ja iz ivaniča viknem, nek se zna) prvo njegovo pitanje bilo je "jel ima kod vas dobrih pičaka". a onda nakon malo razglabanja njegov famozni zaključak - dečki moji, sve šta dodje pod nož treba klat (pjesnička verzija one stare - sve šta dodje pod ruku treba jebavat). i lik od nekih 35 god raspričo se kak ima neku malu od 21 god pa mu ona još neda i tak. sve u svemu paljevina skroz. a najbolji su intelektualni razg s bosancima u wc ima. zanimljiva je njihova psiha. postave reklame iznad pisoara i moraš čitat dok šoraš. manje više svugdje iznad pisoara reklame nekakve i ne znam zašto al ja sam si odma poželio kupio meblštof. i to dva komada premda ni ne znam šta je to.
a potez cijelog putovanja bio je kad smo došli na telku bih-a. i ponude nas tamo limenkama sokova. i ja si uzmem jednu i okrenem na krivu stranu i pukne mi čep. i vratim ja lijepo tu limenku medju milion drugih i reko dobro kaj sad. i uzmem si drugu. i dodju direktori programa i jedan si medju masom limenjara ćopi baš tu. već se onda rulja počela potiho kesit. ništ nikog ne pere kaj direktor priča, svi samo gledaju lika kak se pati, putlja a ništ. u biti i ne zvuči nešt previše smiješno al bilo je. taj dan sam vani i u pivnici dobio rundu pošto je konobar zaboravio doć. veli on pripremi sitne pare. i nije više došo. ja uzmem penkalo i zapišem u knjigu - hvala na pivi, vlatko. i odem lagano. onda smo trebali otić u neki elitni njihov bar - bikčarčić. al nije nas lik pustio, možda i zbog mene jer sam cijelo vrijeme paradiro s dinamovim šalom. al nema veze. te sam noći bio žedan ko graba iovak. pogodite zašto
ma sve je bilo super al žao mi je što nisam imo neke veće kompanjone u cugi sa sobom. ovak je bilo malo jadno kad lik pije s tobom i popije 2 pive i počne baljezgat. pa ak nemreš pit nemoj. zato smo ja i ovaj jedan pajdo trusili kad god bi stigli. došli mi prvi dan na neko predavanje na njihov faks. i tamo bilo sokova i svega. al ja se oboružao ranije i laganini potego iz džepa pelin. ovi bosanci gledaju, čude se, smiju, ne znam kaj sve ne. a ja reko njima mi tak to radimo i pod svojim predavanjima.
sutra malo o bosankama
|
