naglavce

četvrtak, 11.07.2019.

Bačeni u svijet
osuđeni na slobodu
s malo zvjezdanog praha što prosijavala su im gnijezda
kotrljaju se jedni kraj drugih rumoreći valovima glasa
ti putnici kroz beskraj skotrljani sa zvijezda:


Šta je ovo, nema papira...
A imam slobodna dva dana, eto idem sutra...
Kad smo se vratili...
Kad mi je pozlilo...
Mi smo dolje izginuli, došli polumrtvi...
Poželjela...
Ja plačem, nemam godinu dana plaće, ja mu kažem, halo, ne može to tako...
Ona laže, on neće da ide...
Nisam ga vidio sedam godina, nikad mi se nije javio, a ja mu napisao recenziju...
E, a ona meni ovako kaže...
Odoh na more da razmislim...
A jest vruće! Kupi kišobran.
Ima još iza prostora...
Nema dovoljno prostora...
A jesam li ti pričo? Pričo, pričo sam...
Ni na šta nije nalik – suho...
Znaš šta mi je rekla familija – da se više nikad neće rodit čovjek kao ja; čovjek
ovako dobar kao ja – a to mi je najveći kompliment...
Ako nemaš primanja...
Izbacili one voštane figure na sunce pa se Gavrilo (Princip) nekako nakrivio...
Samo mi je žao...
Meni bi bilo previše
A volila bi radit nešto, ako nađem nešto...
Popeli se mi visoko, uzletili, kad grupa Kineza stoji u toj nedođiji...
Joj, jedva gledam na oči...
Ajmo bit realni, mislim, bez čvrste šake nema priče, jel tako
Ima svega...
Umjetnik si, sjediš kod kuće, nemaš izravnog dodira sa...
Izvinite molim vas, gdje je ovdje Sud
Šljiva, jabukovača, klekovača – hoćete jabukovaču, ne šljivu? ...
Ovoj državi ne treba ništa dat...
Zašto se ljudi ubijaju, ne razumijem...
Ako Tramp napadne Iran nećemo više imat ni hurmi ni cimeta...
Joj, ovi hormoni.
Joj, tebe
...