pauk pivopija
tam u špajzi di tata drži svoju (i moju) gajbu s pivama nastanio se jedan pauk. kućni je, twiggi stil, no svejedno, ne volim ga ko što ne volim ni ostale pripadnike njegove vrste. nisu oni krivi, al srsi me prolaze svaki put kad nekog od njih vidim.
svaki put kad idem u gajbu, on je tam. prijeti svojim nožicama i malim tjelešcem, al se uredno zasere kad dođem i počne sumanuto bježat, tj. sakrivat se ispod police. ja sam si mislila da oni imaju vijek trajanja. i da će za par dana nebit tamo. al on henga o svojoj niti i neda se. born to live forever.
danas popodne sam došla po novu pivušu. on se nije mico. pa si sad mislim- il je fakat umro (al ne od moje ruke jer svi smo jedno), il se osokolio pa me se više ne boji. al ak je umro, onda si mislim da je možda jednostavno presviso ko Tantal, visi nad tom gajbom danima al je preslab da si otvori flašu.
|