nedjelja, 28.11.2004.

R.

A ljudi moji ja nemrem da dođem sebi danas. Jučer sam radio (moram puno da
radim) i slabo sam spavo. I tako ja se sjetim jedne od boljih prijateljica
pa okrenem broj da se malo opustim:

Ja: halo, pa di si mala?
Ona: oooo, mali, kako iznenađenje!
Ja: pa šta ima? nismo se dugo čuli.
Ona: evo ništa gledam tv. Ti?
Ja: evo sjetio sam se tebe pa rekoh da te malo nazovem da ti se javim. Nisam
dugo.
Ona: neka neka. Drago mi je da čujem muški glas nisam dugo.
Ja: pa je. Prošlo je 3 mjeseca kako se nismo čuli.
Ona: ja bi rekla 6 godina.
Ja: ????????
Ona: pa zadnji put smo razgovarali kad smo se posvađali pred Pekom.
Ja: jebo te perun!!!! Kakve svađe, kakvim Pekom?
Ona: pa kad si se naljutio jer sam rekla da su mi gadne cipele koje si
kupio.
Ja: aaaaaaaaaaaaaaaaa peruna tiiiiiiii!!!! Monika pa je si li to ti
ili....??!?!?!
Ona: aaaaaaaaaaa, aaaaaaaaaaaaaaaaaa ja mislilaaaaaaaaaaa a ha ha ha ha ha
ha. Nije Monika! Ja sam njena tetka. Monika mi je prodala svoj broj.
Ja: KLIK-tu-tu-tu-tu-tu.

Nakon pet minuta zvoni mobitel i vidim tetkin broj, pa opet za 15 min i tako
u intervalima. Živim u strahu jer sam saznao da tetka ima 59 godina i suha
je od svađe pred Pekom.
- 10:51 - Komentariši (4) - Izprimtaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.