(znači, da nisan glasa za sebe, vraga bi uša među prvih 100)
Stigli smo na himnu
Stižemo doma, kesa pivi i ja, na himne smo stigli, ženu i ne gledan, osjećan opet će mi srat.
Francuzi, pun stadion, jaki su, ali i mi smo pravi, znan napamet sastav, ne bojin se ničega.
- Ogi, oćemo se prošetat, vruće je u kući, opet gledaš to...
- Ljubavi, polufinale Svjetskoga prvenstva, pa kako možeš... dođi i ti gledat? – sladak sam.
Mali mi vrti nešto po stolu, prolićemi pivu, ona nešto pere, napet sam, čekan pitanje.
- Pa je li to toliko važna utakmica?
- Najvažnija u povijesti.
- Ali tako si reka i nikidan isto...
- To je bila Njemačka, još Francuska i finale, Ljubavi... – Tribalo je davno u ovoj kući uvest red.
Mali uzme daljinski, da će prominit program, uvatin ga za ruku, okrenem mu je, podivljan, ustanen, lud san, urlan:
- Ili gledajte ili ajte leć, jebate šta je ovo da ja ne mogu gledat jednu utakmicu ka čovik pa šta je vama pizda mu materina!?! Vodi ga leć!!!
Mali drekne, ona u isti čas. – Jesi li lud, ti i nogomet, dođi ljubavi tata je poludija, nisi normalan, pusti dite! 
- Ajte ća, ja vas puštan gledat sve, ovo je jedanput u sto...
- Ne deri se svi nas slušaju, ajde vanka onda gledat u birtiju i ne vraćaj se kad ti je važnije...
- Muči, molinte! – Nane puca, priko branke, uvatin pivu, opiću se majke mi.
(Poluvrijeme.)
Izađen na balkon pušit, susid Jere desno isto. Dobro igramo.
Ulazin natrag, nudit primirje.
- Dođi, Frane, amo gledat Stanića, šta ima onu kosu žutu, ajde...
- Ženo, dođi vidit utakmicu, ovo je sad i ko zna kad... – ne javlja se, ljuta je, u stvari bolje.
Počelo drugo poluvrijeme. Aljoša zavrne, Šuker uleti sam isprid Bartheza, gurne balun ispod njega.
Gol!
Gol, ne moš virovat, grune u isti čas iz svih televizija, iz svih stanova, čuješ ljude viču, pojačavaju ton, izlazin na balkon, izlazi Jere gol do pasa, dižen pivu prema njemu, vičen:
- Ja sam Ogi iz zemlje prvaka svijeta, a ko ste viii? – On ka da će skočit kroz balkon
- Nisu do sad primili gol, a? Nisu primili jer nisu s nama igrali, idemo u Pariz na finale jebate!
Naginjen iz boce, vraćan se u kuću, evo mi žena izronila iz sobe. Širin ruke:
- Ženo prvaci ćemo bit! Vrld čempions!
- A zašto se ovi plavi vesele?
Ko se veseli, šta plavi, ko?
Francuzi se vesele, koje su ovo pizdarije, šta spiker kaže?
- Tata, zašto je Boban doda plavome?
- Ko je da gol, mi ili oni? – pita žena, idila je kratko trajala.
Jebate, ovo nije istina, pa mi smo primili gol, dok sam bija na teraci.
- Tata, ko će sad bit prvak?
Ne mogu rič izustit, ništa mi nije jasno.
Utonija sam u fotelju i gledan a ne vidim. 
Samo pipan rukon di je boca.
- Šta piješ toliko, je li se oni radi tebe nerviraju, oće li ti oni kupit spizu – uvik iste pizdarije ali sad me nije briga ništa, samo ti seri.
Oni opet daju gol.
Ona sere nešto, vodi maloga leć, jer, kao, ja dajem lošu sliku.
Sudac svira kraj. Vrti mi se od pive.
Sad mi je jasno kad ono pročitan u novine.
Uboja ženu nožen u Brazilu. Bacija ženu kroz prozor u Turskoj.
Zbog nogometnog prijenosa.
|
