Seksi djevojchice ne nose tange...

Ok, u pravu si. Možda bi Lilit trebala nešto reći. Doista, možda bi. I, Isis, ne bih te ubila da si to napisala. Mogla si.
Jer netko uistinu odlazi. Daleko. I nećemo ga vidjeti dugo, predugo. I Lilit se sviđa taj netko. Jako joj se sviđa. Ali nije jednostavno.
Jer taj netko je prijatelj. I njegovi prijatelji su prijatelji. I jedan njegov prijatelj Kalin je dečko. I svi mi izlazimo skupa. Svake subote.
I Lilit je shvatila da joj se sviđa taj netko na dočeku Nove godine. I sjedila je s njim na stepenicama na centru u majici kratkih rukava dok je pozdravljao nepoznate ljude i čestitao im novu godinu. Pijan on, pijana Lilit.
I poslije su svi prijatelji otišli u kafić i plesali. I pili. I Lilit je bila malo pijana, a malo očajna što taj netko pleše s drugim curama. Pa je Lilit plesala s drugim tipom. Nepoznatim. Sada ne zna ni kako izgleda. Ali tada je Lilit bilo svejedno pa se zažvalila s tim tipom pred svim prijateljima. I poslije je jedva otkačila tog tipa.
A poslije su Lilit i taj netko sjedili vani i slušali njegov mp3. I rekao joj je koja mu je najdraža pjesma od RHCP-a. Pa se sad ta pjesma sviđa i Lilit. A još poslije su Lilit i taj netko sjedili na onim istim stepenicama s drugim prijateljima i smrzavali se.
I tako, nakon Nove godine, Lilit i taj netko povremeno sjede zajedno pred kafićem i trijezne se.
I Lilit mu je jednom kupila kifle.
I Lilit ga je jednom nazvala u pola noći s koncerta da mu pusti omiljenu pjesmu.
Koju taj netko nije čuo.
I taj netko ne može zapamtiti da Lilit nije novinarka.
I sad taj netko odlazi ne more raditi preko ljeta. I možda će ošišati svoju predivnu kosu.
I Lilit će nedostajati taj netko, užasno će joj nedostajati.
Ali vratit će se poslije ljeta.
Ako Lilit nešto kaže, možda će sve upropastiti.
Ako Lilit ne kaže ništa, možda će sve upropastiti.
Jer Lilit se sviđa taj netko, ali nije sigurna kako bi ta veza funkcionirala.
I Lilit vjerojatno neće ništa reći. Jer bi mogla sve upropastiti...

Lilit

Eto i mene... Nakon puno vremena, znam. Kali me upozorila već bezbroj puta.Stvar je u tome da nemam inspiracije.
Eh, bio je St. Patrick's Day u subotu. Pilo se pivo, puuno piva. I mozak je radio usporeno. I refleksi.
I sjedila sam u separeu s nepoznatim ljudima.I pričala gluposti. Radovala se loptici u limenci Guinessa. Malo plesala, ali zaista samo malo. I ponovno vidjela ljude s kojima sam gotovo izgubila svaki kontakt. I shvatila da si nemamo šta reći. Možemo samo izmijeniti pristojne fraze o faksu i zdravlju kao potpuni neznanci.
I jebiga, ne mogu li neke određene osobe zapamtit da nisam novinarka, samo pišem priče? Ljudi nikad ne pamte takve detalje. To me živcira.
Osjećam se dobro, zaista dobro. Nema samoubilačkih poriva već neko vrijeme. Ali zato svake noći sanjam da me netko ubija. Ganja me manijankalni ubojica s nožem, pucaju na mene u trgovini, živu me žele pojesti neka čudovišta...
Netko mi je htio razbiti glavu pivskom bocom u subotu. Jer mu nisam htjela dati cigaretu.Eh, ali imala sam samo tri cigarete.I nisam dala. I rekla sam:"Dobro." Dobro, razbij mi glavu, dobro. Šta god. Zaista me nije bilo briga. Ali naravno, nije to učinio. Čak sam bila i malo razočarana. Zar takav veliki pijani mačo ne ispunjava prijetnje?!
I da, letjelo je nešto. Možda ptice. A možda i ništa. Možda je bila masovna halucinacije izazvana pivom kojemu je istekao rok trajanja.
I tako dani se vuku, i tjedni, i preživljavam nekeko od subote do subote. I vrtim po glavi lude filmove, i vodim dubokoumne razgovore s ljudime koji ne postoje...I sasvim sigurno sam malo pomaknuta. Sva je sreća da netko to nije već primijetio.

Lilit

Golema količina piva u tijelu, zaslužna je za neke zanimljive rečenice.
Ali, alkohol je učinio svoje.
Uzeo danak...i mnogi se osjećaše manje više loše.
No, jedna zajednička halucinacija je bila neminovna.
Ona se proderala, gle isuse zvijezde lete.
nešto je u zraku letjelo i to poprilično brzo.
Nešto sjajno i blješteće...
netko reče da su to ptice.
A na to je ona rekla, zar ptice lete?
A zapravo je htjela reči: Zar ptice svjetle?
I tako je nas nekolicina vidjelo nešto, mogla bih staviti ruku u vatru što vidjeh...
A sad nam ionako nitko ne vjeruje, jer samo je nas nekolicina pogledala u tom trenutku u nebo.
I ostaje upitno, što je letjelo tako brzo i svjetlilo zasljepjujućom svjetlošću...a nisu zvijezde i nisu ptice.
Da, ma nije ni važno.

Neki bijahu agresivni...neki malo manje.a neki samo po običaju introvertirani.
Neki su izgubili dio sebe, neki su osjetili suze u očima, neki pak bijes i nemoć.
Noć puna emocija.

I netko je opet pitao ono na što je već znao odgovor.
I kao da je dolijevao ulje na vatru. I oboje smo isto tako znali da se sjećamo svakog detalja tog dana.
I bilo je čudno. Nadasve. Sjediti i pričati .
I jedan jedini trenutak nekako određuje putanju zbivanja, a moglo je sve biti drugačije.
Ne želim reči da bi ti to značilo da bi bilo bolje, ali drugačije bi bilo sigurno.
I opet ispadoh u najmanju ruku bezobraznom.
Ne, nisam htjela.
Ni najmanje.
A ja se pravim da ne znam, a znam.
I još se netko pravi da ne zna, a zna.
I glumimo zajedno neznanje.

i akohol spaja ljude. Da.da.
i alkohol isto tako stvara razdor.
I neću reči nenadjebivu glupost.

I netko odlazi daleko. Uskoro.
I nećemo ga jako dugo vidjeti.
I znam da je meni žao zbog toga, i znam da je i njima žao zbog toga.i znam da je i toj osobi žao zbog toga.
Jebiga.

Isis

Kažu mi da sam nejasna



Pa ne mora sve uvijek u životu biti crno-bijelo
Postoji tonska ljestvica sive boje
A ja sam pretežito između crvene i zelene

Kažu mi da sam hladna

Ali to je samo naizgled

Kažu mi da sam bezobrazna

Da, istina je
To je moj obrambeni mehanizam
Previše me je ljudi dosad povrjedilo
Da sam sad jednostavno odmah pripremljena na najgore

Kažu mi da sam nekomunikativna

Da, istina je , ali to ne važi za neke ljude i situacije

Kažu mi da sam čudna

Ne, nisam...samo sam manje prilagođena nego ti

Kažu mi da sam živčana

Istina, lako izgubim živce zbog beznačajne gluposti.

Odašiljem svoje otrovne strelice.
I sad bi opet neki znali...da to samo ja pokušavam prikrit vlastitu nesigurnost.
Istinito koliko i nestinito.

Bježim, čini mi se, od svih ljudi do kojih mi je stalo.
Odgurujem ih od sebe, odbacujem.
I što se više udaljavam oni se približavaju, dok konačno ne shvate da meni pomoći nema.

I zaboravite onu djevojku crveno-smeđih očiju što joj suze teku niz lice jer nije imala petlje biti jednostavno ono što jest.
Jer je bila onakva kakva u svojoj biti nije.

Isis