Ne vjerujem da mi je tak dosadno da pišem blog. Al neka. Dakle, svašta se zbiva u mom životu. Da skratim priču... Zaljubila sam se i to tak strašno da mi dođe da si pljusnem oko. Da. Jupijej. Ljubav.

Raste kao nada, kao more, kao govor
Kao pokret, kao zora, kao dete, kao krv
Kao želja medju nama
Raste kao bol
I grize sve pred našim očima.

Zamisli prizor.
Sinoć oko pola 10 stižu Emerik, Dinko i Bero meni pred kuću i pokušavaju me izvuć van. A ja ne smijem. Pa su malo pjevali, pa je Bero pušto polku. Ma za poludit. I onda me Emerik zove oko 11 da mi kaže da su u parku i da imaju unplugged. I trzne on jednu žicu, samo jednu (!!!) i skužim da će svirat Angie. Rastopih se. :D

Youve already won me over in spite of me
Dont be alarmed if I fall head over feet
Dont be surprised if I love you for all that you are
I couldnt help it
Its all your fault.



To je to.
<3