ne tako skoro ...
sigurno se pitas di sam i kak je bilo u subotu.
ne znam kaj da velim. mozda samo jedna rijec: katastrofa.
ovak, svi su dosli. cak i maja i zele i mirna i radovan i sasa. (onu moju glupu simpatiju nisam ni zvala, on mi je pal u ocima jos od proslog tjedna kad je na hodniku sav vazan provalio da se fura na tokio hotel. ma jesi lud ...)
stara nije ostavila nist. frizider prazan. kasica prasica prazna. cuga zero. i pravila se totalno luda. stari je zapalio van sa nekim svojim kretenima jos prije. al' su se zeznuli ak' su mislili da je to za mene nepremostivo. nabacili su neke nove romane koje sam fino otfurala u antikvarijat, nabacila neku sitnu lovu i s tim neki otrov od vina. a i drugi su utrcali svako s nekim smecem.
sve je onak cool pocelo, spika, zeka, muzika, cuga. pa su se pomalo napili. i razgalamili. i tak do ponoci. onda je poceo uzas. ne bum sve ni nabrajala. samo najgore. mirna se napila ko zadnja krava. pobljuvala se staroj pod krevet. robi je srusil sliku sa zida, okvir je puknul a krpa se zdrapala na pola. neko je u kuhinji razbil hrpu casa i tanjura. miki je u hodniku pal preko stepenica i raskrvaril glavu. u jedan je dosla murja, susjedi su prijavili galamu. u dva se vratio brat i sve ih sprasil doma. cijelu nedelju sam pospremala. al' je stara sve skuzila isti cas kad je presla vrata.
dalje necu pricat. jos nije skuzila knjige.
|