Još od davno želim da mama dobi dijete,bracu,ali ak nemre bracu može i seku.I nakon par dana,beba se nalazila u trbuhu, ne maminom, već strininom.Iako sam htijela da mama zatrudni,no nema veze.Nije mi žao, zapravo mi je na neki način i drago, zato što me beba ne budi po noći, u zoru, već mogu mirno spavat.Beba se rodila nakon 9 mjeseci i zove se Polona.
Hvala Bogu kaj je žensko jer da je muško zvala bi se Sergio,to ime stric je čuo na nekoj sapunici, svidjelomu se i tu je bila točka na i.Ona je stvarno najljepša beba koju sam ja vidla, ne zato kaj je moja nego zato kaj je.I nije samo najljepša već i najdeblj beba koju sam također vidla.Polona ima velike zeleno-smeđe oči,skroz kratku,smeđu kosicu i skoro 8 kilograma.Najbolje joj stoji plava superman majica.Obožava vrištat i često upada nekom u razgovor,a kad ona počne pričat nemreš ju zaustavit.Priča i priča i priča.....Ona je nekaj preslatko.Ja je jednostavno obožavam.Možda stavim i njenu sliku na blog!!!