CAMPEONES, CAMPEONES...OLO, OLE, OLE...
CAMPEONES, CAMPEONES...OLO, OLE, OLE...
CAMPEONES, CAMPEONES...OLO, OLE, OLE...
Ljudi moji i to sam dočekal…14 godina nade da će se to dogoditi, napokon se ostvarilo…BARCELONA JE PRVAK EUROPE…
No nije bilo lako…dapače, bilo je infarktno…
Jura, Kićo i ja našli smo se kod mene, da bi zajedno odgledali tekmu koja je po svim najavama kao favorita gurala Barcelonu i koja je trebala biti za pamćenje…
Prvo me je arsenal smrzel s 2 udarca koje je Valdes fenomenalno obranili…uf, reko nebu dobro…jako je Arsenal krenul…a onda…18. minuta…crveni karton za Lehmana…sad jos da Ronadinho zabije iz slobodnjaka, mislim si ja…no fulal je za par centimetara…ok, mislim si…bit će toga još…a kad ono…sudac sudi apsolutno nepostojeći faul za Arsenal…u tom trenutku Jura veli: „Baš bi sad mogli zabiti“, i kaj se desi…Arsenal vodi…s igračem manje…nisam mogel vjerovati…totalno me to preseklo…
Ajd velim ja sebi…bolja je Barca, valjda budu zabili…i nikak…i nikak..neće i neće…bila je čak i stativa…a ja LUUUUD…Juri i Kićoju je svejedno, oni su opušteni, a ja….ja jadan sam izgrizel cijeli nokat na lijevom palcu…više nisam znal kak da sjedim…i kiša je na stadionu počela padati…no super, sad bu još teže…na to sam rekel: „Ak ne zabiju prije 80. minute, nebudu uopće zabili“…kad je uto bljesnula akcija Larsson - Eto'o i BARCA je izjednačila….TOOOOOO…prolomil se krik iz mog grla….skakal sam po sobi, bacil se na pod (btw. neznam kaj su si Jura i Kićo u tom trenutku o meni mislili)…TO TE PITAM…NAPOKON…sad se lakše diše…no tu je euforija tek počela…još mi se srce nije smirilo kad je sjevnula nova akcija…opet Larsson za Bellettija….kroz noge golmanu…i novi krik oduševljenja…TOOOOOOOOOOOO….LUDILO…suze su mi krenule na oči od radosti…prekrasno je bilo vidjeti radost BARCINIH igrača u tom trenutku, a zaista su to zaslužili…i nakon tog pogotka, postojala je samo jedna momčad na terenu…BARCA je uzela loptu u svoje noge i Arsenal se mogel pozdraviti s nadom u pobjedu…
SJAJNO…PREDIVAN OSJEĆAJ…NAPOKON JE BARCA PRVAK…tak sam sretan bil jedino dok je Ivanišević osvojil Wimbeldon i dok je Schumacher postal prvak 2000. godine…takvi se osjećaji pamte i neponovljivi su…
Inače ima jedna zanimljivost…jučerašnji sudac je dosta slabo sudil…no zanimljivo je da je taj sudac sudil u prvoj BARCINOJ utakmici protiv Chelsea, gdi se proslavil kad je Chelseau isključil Del Horna i dok je BARCA pobjedila…sad se slična stvar dogodila…
Fala dečkima koji su tekmu gledali z menom…s njima u društvu je bilo nekak ljepše i napetije gledati…pive su mi popili, tak da su vjerujem bili zadovoljni…popil bi i ja al me glava dosta bolela, a i nisam mogel…
Hvala svima koji su navijali za BARCU…
Evo sad još par slika za pamćenje…
Pozornica dostojna finala Lige prvaka...
  
Eto'o slavi izjednačenje..Viki Valdes bu poletel od sreće...Belletti, nakon kaj je zabil...ekipa mu čestita...on je tu negdi ispod svih njih...
  
Pehar pobjednika zasluženo je u rukama Katalonaca...
|
