Vjetrovi
Prvo smo imali prepadanje s ovom spravom zavi nekakvog crva-zajebanta koji je uplazija i nakacija se di ne triba, tako da nisi moga internet uopce koristit, stalno se otvarala neka reklama za crvotamanitelje umisto onoga sta oces. Aj to smo rjesili, nasla sam neki program-cistac, smontirala ga, poija je crva (valjda), ako je jos di osta komad repica saznacemo, prije ili kasnije.
Onda se pokvarija telefon, cujem da zvoni a kad se javim ne trza, samo mi motaje da provjerim bateriju. Kako nam je tu i tamo zna ispast iz ruke (i tako nekoliko puta zaredom po par puta dnevno svakom ukucanu pojedinacno) dogodilo se cudo pa se malo rasklimalo nesto malo lako rasklimljivo sta bi tribalo sist u punjac svaki put kad slusalicu sidnes nazad u posteljicu. Nikako to namistit, slusalica lezi ka princeza na zrnu graska, sve je nesto zulja, nikako ugodit.
Kupili novi telefon, sad opet triba proucavat kuvaricu kako to radi, di sta pritiskat, kako ukucat brojeve, pojacat zvono (uopce ga ne cujem) i slicne tehnicke ubiboze dosadnosti. Aj bar mozemo komunicirat s vanjskim svitom, to je vazno, detalji kad nas pukne elan.
Prolice kao nadolazi na valove, jedan dan je malo ka lipse, suncano, ne puse, drugi dan opet zima. Mi vec poceli spominjat bastu i bastenske radove, kad odjednom ispalo da se mozemo pozdravit s bastenskim radostima za ovu godinu, bar na ovoj adresi. Gazdarica je zbrisala u penziju i ostavila posal svome sincicu koji glumi okorjelog kapitalisu i ne zeli da mu iko po basti seta. Posla je covika da potkrese stabla i pograblja travu, covik ce tu i tamo doc to opet sve posisat, i to je sve sta ce novi gospodin gazda trpit od ljudskog zivlja po basti ubuduce. Kad smo vidili covika s pilom tlak nam je probija plafon, odma su telefoni radili, pao je zucni okrsaj, nije islo ufino pa smo zavrsili ugrubo, sacemo vidit kako ce se prica zavrsit. Sta god da on odluci (reka je pricat sa zenom pa se danas javit), mi smo svejedno adio gusti, sta ces mi i dat da sadim i sisam travu ako ne mogu zarostiljat, pozvat ekipu da zabancimo i pustit dicu da gustaju dicinje radosti.
Sad nam je stan priko noci prisija, do sad radi baste nigdi nismo tili mrdat, a bilo je masu lipih prilika, vecih stanova po istu lovu. Ovo lito ce bit veselo, po muci se poznaju junaci, ja sam vec spremila kisobran, pari mi se da je ovo uvod u ko zna sta jos sta se tek sprema. A ne mozes se preselit priko noci, nije tako jednostavno ka u studentskim danima, ah. A ne mozemo ni pobic doma na kupanje, bez tih papirusina koje beznadezno cekamo ne mozemo izac iz zemlje i znat da se sigurno mozemo vratit nazad.
U svemu tome ja sam jos i rigala u fibri, uvatila me neka gripica tog tipa, i Vanja je odradila prije mene. Danas smo obadvi dobro, samo sta skoro nista ne jedemo. Meni ce dobro doc, smrsavicu, njoj bas i nije podobno, mogla bi ostat patuljcica ako tako nastavi. Pero i Anja se jos drze, vrijeme ce pokazati.
U subotu je bija karate test, bilo je izvrsno, Vanja je onako skuvana sve super odradila, malo je parila mjesecar, ali inace sve ok, nije bilo riganja po malim karatasima usrid testa. Dobila je zeleni pojas i medalju, sva je bila sritna i ponosna. Anja je dobila smedji, tzv. bodan ili tako nekako, to je zadnji prije crnog, morala je znat sve forme od pocetka, isli smo svako vece zadnjih desetak dana prije testa. I bila je izvrsna, nisam mogla virovat dok sam je gledala da je to ona mala zilava sitna bebica s velikim zguzvanim stopalima. Da me nije sram priznat rekla bi da su mi oci zasuzile kako sam se bila ono pravo majcinski raspilavila.
Bili smo na primanjima u skoli, sve OK, ocjene su joj jos bolje nego nakon prvog tromjesecja, nikakvih problema s njom, ne znam zasto uopce idem na ta primanja kad mi uvik recu da mi nemaju sta kazat.
Vanja ide revnosno u svoj pre-school svako prijepodne na 2 ipo ure, sva je vec vazna jer ce dogodine ic u kindergarten, s njom nece bit deranja za uc u skolski bus, ne moze docekat.
Inace jos lipim sa slijama, zavrsila sam trecu godinu pa napravila pauzu za poigrat se malo s tim, sad ide vozacki pa cetvrta. U medjuvremenu gledanje stanova-kucica naokolo, cekanje zelene kartusine, a evo skoro ce doc i vrime za pocet rezervirat kampiranja za lito.
U svakom slucaju osjeca se vjetar nadolazecih promjena, i vrime bi vise
bilo. Cak evo i Vanja nekidan pita kacemo se Pero i ja razvest da se mozemo ponovo vjencat pa da opet dobijemo bebe (u mnozini!) Dijete je shvatilo funkciju braka, to je dobro. Nisam bas na takve promjene mislila (necemo se ponavljat!), ali eto baza je bila u navedenom duhu.
Kad nadjem neke lipe dicinje slije zalipicu ih ovde.
Evo naisla i zalipila.
|