Skica za post
Nije nam se jos posrecila green karta, ali meni je dosla radna dozvola i social security number. Sad mogu radit i vozit, eto srece moje. Pusto slavlje, a ono tek pocinju zajebancije - ne mozes radit dok djetence ne krene u kindergarten, ne mozes vozit dok ne polozis vozacki. A vozacki.... ah, tlaka.
Za polagat vozacki moram imat neke papirologije tipa dokaz o identitetu i adresi - to je neka zaguljena krizaljka tipa tribas skupit nekakve bodove na te dokumente, a ja nemam one dokumente za koje se bodovi dijele. Ispada da cu morat napravit vozacku za nevozaca da bi mogla ic polagat voznju i dobit vozacku za vozaca. Jer vozacka je ovde u funkciji osobne karte, samo ti na istoj ako ne vozis pise non-driver. Odnosno svi voze, pa sta ce im osobna posebno kad imaju vozacku. Svi voze osim mene. A i necu skoro, budem li se morala toliko gubat oko administracija, to mi je uvik bila nocna mora, a ovde pogotovo.
Ocale sam zgazila, puklo je staklo. Nije da sam corava ic po cesti, a za TV imam jedne stare polupolupane ocale koje za nuzdu mogu posluzit. Ali za polagat vozacki moram sredit i ocinji vid, tako da mi ne gine posjet okulisti. A za to mi treba zdravstvena knjizica, tj. kartica - a nju ne mogu nac. Aj super sta je kraj godine blizu pa ce mi poslat novu.
Knjiga za proucit prije polaganja testova je napravljena bez slikica, sama mala slovca, otvoris je i zaspes, kao da je natopljena snaznim uspavljujucim mirisima. Pretpostavka je da je niko nikad i nece citat - jer svi voze- tako da sam ja vjerovatno jedina koja je imala iskrenu namjeru pokusat. Ali eto ispalo je da su mogli i recepte pisat, isto bi bilo, niko ne bi ubra. Osim mene - bar bi iz nje mozda naucila kuvat, kad vec ne mogu naucit vozit.
Toliko sta se tice svakidasnje jadikovke. Inace...
Sa skolom sam dosla do zadnjeg ispita na trecoj godini, zadnji ispit je tribala bit matematika. Ispalo je nesto meni skroz misteriozno stivo, a knjiga se isto zove math, sumnjiva rabota. Ja mislila bice nesto na nivou srednje skole, sta drugo triba za ucit malu dicu, kad ono, neka debela knjizurina puna cudnih, meni skroz nepoznatih simbola. Sad sam narucila neki study guide koji sam sasvim slucajno, djevicjim detektivskim naporima u stilu agate otkrila da postoji uz tu knjigu. Mozda me to spasi. Ako ne, postoji web stranica uz knjigu, moracu napravit sign in pa vidit kako to funkcionira. Probala sam, zezaju me neke sirfre je-nije ova i ona, sad cekam odgovor sta cu dalje, i to je opet ispalo u stilu zasto jednostavno kad moze komplicirano. Kad sve propadne, tu je Pero i nocne repeticije. Dicu u krevet i ajmo navalit na jednadzbe - nadam se da nece dotle doc.
Anjina skola, domaci do poslijednjeg daha. Vise imam ja domaceg nego ona. Za vikend sam naucila sve o povijesti South Caroline. Srica smo tamo bili pa mi je bar bilo zanimljivo, znala sam di je to na karti i imala neku predodzbu o cemu se radi. Da je bija recimo Idaho ne bi imala pojma o nicemu. Project ovaj i onaj, elem uvik ja moram nesto printat, trazit i pripremat. Pusi se internet sve u 16, utabali smo staze do biblioteke. Pisala sam pisamce uciteljici u smislu ima li ovo smisla, kace ovo bidno dite zivit (i mama bi sine!), a ona meni predavanje o time menagementu. Aj dobro, nisam to ni znala, probacemo.
Karate, Master opasno zajebaje, ne mogu se bolje izrazit. Pocelo je raspravljanje tipa jel dobijamo ono sta ocekujemo za lovu koju placamo, to mi nikad nije ugodno, ka ni administracija. Otpa nam je ponediljak, poremetija mi se tjedni raspored, sad sam ko muva bez glave, a jos i nabrusena na njega radi ciloga iznereda - srica njegova sta ima crni pojas, kontroliram se. Aj to cu rjesit nekako, samo da mi naidje inspirativni trenutak (citaj pun misec ili pms). Sad idu uzurbana treniranja za test 15.12. Anja crveni III, Vanja narancasti. Kad Vanja bude narancasti onda ce moc ic u druge ure, ne samo s low-beltovima i no-beltovima (tako ih zovu Anja i njeni su-beltovi). Aj mozda ce mi to rjesit probleme, ne triba ni cekat pun misec.
Sestra mi je dobila curicu, sad samo trckam po butigama i laktam se za pipkat mekane bebine robice. Nakon velike akcije ispadne mali shoping, sta kad triba slat priko oceana. Bokuncic robice u kuvertici dodje po zlato, moga bi dupolo toga nakupovat koliko novcica ti postari otmu, pari da si im utrapija nosit vricu kumpira a ne komadic krpice za bebicu od 2 ipo kila - pusti teret, nakrivice se avion!
A lipa jesen je bila, eno jos lisce leti na sve strane, i nije bila neka zimina, tek sad je zarezilo. Jucer pa snig prvi put, jutros se vec otopija, ni traga. Puse, sve leti, sivo nebo, sve mirise na dramu, to mi je najlipse na svitu. Samo dok nema onoga leda da ti je ocima zima, sve je ok - za usi smo vec navikli da propuhuju.
Eto izvjestaja gnjusnih radnji i poslova, triba nekad i o tekucim zbivanjima, udrobljeno.
Svasta sam nesto jos lipo bila udrobila, ali mi je zlocesti blog sve popapao, srica je ovo prvo nabacanih slova od nekidan ostalo sacuvano. Ko sljivi moje vrime i guzicu sta me zabolila sidit ovde i kuckat. Ista prica i sa ovim starim postovima do kojih ne mogu doc, a i mejl sam im po tom pitanju poslala. Bez odogovora. Sta ce mi dnevnik kad ga ne mogu prelistat po zelji, pitam se. Ah.
Ako se neko divio ovim lipim slikicama, to su Anjini prvi macici, igrala se s mojim fotkama.
|
