Gotovi radovi
Udavila sam vise s ovim nasim radovima po kuci, pa da skratim pricu.
Dakle, zavrsili smo ono radi cega smo sve zapoceli, a to je Vanjin novi krevetic i Anjin radni stol. Onda su uletile police, Anji za robu i za konje, Vanji za mekance. Roba je u buzi iza Anjinog kreveta, konji su oko radnog stola, mekanci Vanji iznad kreveta. Usput smo kupili novu presvlaku za kauc, djins roba, skroz ok, uredno izgleda, ona je stara bila sva vec musava.
Sljedeci problem je ispao dicji kompjutor, Anja ne moze igrat svoje nove igrice, nesto je na laptopu, nesto na Perinoj masini; staru spravu jos samo Vanja koristi, a i to jedva, hirovito nekako, svaki put je muka kad je upalis cekat dok se sve poslozi kako triba. Kombinacije su bile prvo kupit novi monitor jer smo stari bacili, vec je lagano bija adio, a i zauzima pola stola, ko ce to vise gledat sad kad su izmislili ove lipe malene plosnate ekrancice. Nismo mislili Anjin problem masine rjesavat, Pero kaze kupicu sebi veci monitor, njoj cu prebacit svoj. Odosmo po monitor, kupimo masinu. Upola cijene, vec je bila u izlogu, nije svjeze iz kutije, daj. Ko ce odolit, isto je sony ka i perin, dobro se pokaza, a usput je i novi dizajn, tipa nema skatule sa strane, sve je u sklopu sa monitorom, ala divote. Ekran duguljast, zadnja moda. Mi sve ka pljucamo po tim djirevima a eto nas, pravi shoping djir nas puka, padamo na pizdarije, popuste, dizajn i modu.
Sta je-tu je, elem mi se vratili kuci s novom zviri, staru prebacili Anji, prastaru bacili, Vanju utjesili s laptopom. Svi problemi rjeseni. Imali smo opravdan razlog za neopravdan trosak, u stilu bidnoj Anji triba bolja masina.
Sad kad je dosla nova masina stol odjednom ispa nekako velik, sitimo se mi da bi ga mogli i skratit, nece nam vise tribat za velike formate papira, ali ce ko vise crtat na njemu, ta nas je faza prosla, uznapredovali smo, sad oboje crtamo samo na kompjutor.
(Evo stol prije nego sto smo ga secnili - moga se komotno naslonit laktove i zaspat!)
Ocemo-necemo, veliki je tramak, amo ca. Ho-ruk, sredili i to. Usput je i DVD riknija, tribalo je kupit novi, zgrabili neki najjeftiniji, triba i to smontirat. Ko ce sa pustim zicama na kraj, sve triba ponovo provlacit, iza stola, oko stola, kroz rupu u stolu. Aj bar nas je natiralo sve pregledat, napravit malo reda da nam se ne vuku zice po podu, obrisat stoljetne naslage prasine i pobacat nepotrebno natalozeni visak zica.
(Evo stol je skracen, sad samo jos sredit zice i stavit poklopac!)
Tako je na kraju ispalo skroz lipo, stol je dosta manji, stvarno nicemu nije vise sluzila onolika ploha; sad u sobi ima puno vise prostora, Vanja moze lipo plesat, ne strsi vise Perina stolica do po sobe.
(Navecer, sve je gotovo, Pero i Vanja gustaju, gledaju/slusaju Tinu i Bovija)
Dakle, s tim je ja mislim gotova prica o jesenjim radovima, a i vrime je vise. Sta se tice tekucnih zbivanja, osim radova po kuci i trcanja gori-doli s dicom odvedi ih-dovedi, tu je karate di Anja evo vec drugu sedmicu ozbiljno stafuje oliti ga vormira, onda ovih dana halovin na baletu, u skoli i oko kuce, pa radni papiri sta su konacno stigli meni i Anji (nije da ce njoj tribat), tako da sad mogu ic napravit taj glupi ss-number bez kojeg nisam mogla nista, ni radit ni polagat voznju. Sad valjda nece proc jos puno pa ce doc i ta zelena kartusina, a onda cemo vidit dalje.
Evo me sad s rukama u rijeci, za Anjinom masinom, meni su svi fajlovi vec ovde posadjeni i dobro se primili, ja se lipo preselila u djecju sobu, dica spavaju, ja uzivam.
|
