Nastavak, o radovima po kuci
Di sam stala s pricom o radovima po kuci? Aha, napravili smo Vanjin novi krevet, opiturali ga, rastavili Anjin radni stol, napravili novi u buzi di je bija Vanjin krevet, opiturali i njega, krevete stavili jedan uz drugi, Anjin na misto di joj je bija stol, Vanjin na misto di je bija Anjin krevet. Sad niko nista ne razumi di je sta, ni ko je bija i vidija sobu, a kamoli ko nije. Ali nema veze, idemo dalje.
Opiturali smo zidove, na zidove prilipetali police, to je bilo Perin domaci radi, male police za konje Anji iznad stola, Vanji policu za mekance iznad kreveta. Anjine smo obojali u zuto na livu stranu stola di je zuta trava, sivo-smedje na desnu stranu, di je na stolu tamno zelena suma, to su stale - ono zuto s druge strane je sijeno u stali.
Vanja je Peru svaki dan pilala dok nije i njenu policu zavrsija, sama je obojala, posli samo sta nismo puvali da se brze osusi da moze mekance naredat (a nalitala je boje u nemilosrdnim kolicinama, i to one moje lipe akrile iz knjizare, slagala je slojeve ka da priprema kraseve napolitanke, dusa me bolila).
Izmedju Anjinog kreveta i prozora je ostalo mista pa smo uvalili policu za Anjinu robu, to je Pero sklepa od ostataka dasaka od njenog starog, rastavljenog radnog stola.
Sad je Anjina roba izletila iz dnevnog boravka, na misto robe sam stavila svoje knjizurine koje su bile iznad Vanjinog malog crvenog stolica, na misto knjiga su dosle povelike igracke koje su bile na policama ispod plafona u njihovoj sobi, na tim policama se sad mogu deke i zimske jakete lipo razbaskarit, ima mista, nije vise tu nagurana kucica-stala za konje, Anjin negdasnji ljubljeni plasticni kavez u kojem sam nosila plisane bestije po raznim aerodromima, Noeva barka puna bestija a bez Noeta (kako bi na Hvaru rekli) i slicno.
Sad u svojoj sobi imaju masu vise mista, skroz se lipo igraju, igracke su pristupacnije, sobica bas pari nekako veca i svjetlija.
Za Anjinim stolom ima vise svitla, a i ona ima bolju komunikaciju s nama, nije totalno izolirana. To ja sudim po sebi, da me stave negdi u cosu i ostave na miru zaspala bi, nista od intelektualnog rada, a kad si u srid guzve obiteljskog zivota onda ces tija-ne tija ostat budan, pa ces uspit i nesto pametno napravit. Tako sad joj nema vise zabusavanja u stilu odo ja u sobu pisat (citaj podebljavat slova i s odsutnim pogledom kroz prozor i blesastim izrazom na licu sanjarit o posjedovanju ranca s konjima), a vi me svi ostavite na miru. Nema mira, nema izolacije, nema sanjarenja! Svi za jednoga, jedan za sve - to je inace moto naseg suludog domacinstva - do poslijednjeg daha!!!
Dok sam ovo napisala Vanja me cilu nasminkala, evo upravo mi visi na donjoj usni dok na gornju spatulom nanosi zgnjeceni karmin. Zato cu drugi put nastavit o radovima koji su proizasli iz cile price, kako to uvik biva, jedno vuce drugo, a sad kad smo ovo mogli bi ono.... ka kad je Gustav boja botune od manzetni pa se na kraju na mapi cili grad oboja.
|