Vrecica
Basta je gotova. U subotu sam cili dan premistala staro i sadila novo cvice, Anja je doma igrala igre, Vanja mi je pomagala, Pero zuja naokolo, posli peka cevape. Vanjino pomaganje je zavrsilo njenim bosonogim trckanjem naokolo, uranjanjem u vodenasto blato i prskanjem vode naravno po sebi kad vec nece zlocesto crivo tamo di triba. Sva je bila mokra i zemljom izlitana, roba je na kraju isla pravo u pranje, a ona - drzeci je s dva prsta - u kadu. Pero je ronja u stilu 'razbolice se dite', ja glumila nonsalanciju u stilu bice sve u redu, ne pretjeruj. Meni je bija gust sta ona gusta, bilo mi je zao pokvarit joj lipu igru viskom robe radi koje onda igru treba zavrsit, a i bila mi je tlaka otkacit moju radju napola kad sam se taman lipo ufurala. Tako nas dvi nismo prekidale filmove jer nam je bilo lipo, ja se igrala bastovanskih igara, ona uzivala djecje zemljane radosti. Naravno, u nedilju ujutro dite se probudilo cilo prehladjeno, slina tece u potocima, oci jedva drzi otvorene. Je da je dva puta u toku noci bila skroz otkrivena i sva ledena kad smo se digli povirit, prvo Pero oko trice i posli ja pred zoru. Ja sam u startu zestoko odalibala sve insinuacije na temu moje krivnje za njeno stanje, jer sta ja imama s tim sta se dite nocu otkriva? - a bilo je pretoplo za stavit je u vricu prije spavanja. To je jedna toplikava vrecica, ni pretanka ni predebela, koju smo ovu zimu pribavili nakon podrobnog istrazivanja sta poduzest po pitanju Vanjinog upornog otkrivanja u najledenije jutarnje ure. Ispala je pun pogodak, zimi priko stavis debelu deku, na prolice tanku, sad bi vec mirno mogla samo u vrici nanat. Ali sad joj vec bude vruce nogicama pa u neku uru usrid noci izleti iz vrice i ostane gola. Dakle, prevruce je postalo, triba vricu do daljnjega otkacit. I tako smo opet na pocetku. Nema vrice = bolesno dite. A to sta je vodenasto golacanje po basti uletilo bas dan prije, to nema veze, sta, pa i ja sam bila bosa i mokrih nogu pa mi nista nije! Tako sam se jucer borila s Vanjiom grintavoscu cili dan, jer nema nista gore od cendravog diteta. Ono kad je pravo bolesna pa ima fibru onda lipo lezi, spava, kunja, nema volje ni snage za nista, kad joj skines fibru onda je ka nova, sve uredno, trci, leti, piva, skace. Ali kad je ovako negdi izmedju, ni zdrava ni bolesna, to je tlaka teska. Pisicu, kakicu, a mozda i necu, suze. Kako god, uvik na suze zavrsi. Navecer, kad sam je najzad ususkala u krevetic, ja odahnem, sidnem, i priznam – Pero bija si u pravu, odma si zna rezultate eksperimenta a ja ti nisam virovala. To sam mu ja rekla kad me pilija da je triba presvuc, osusit, svasta nesto, a sve u pola mog bastovanskog zanosa, da je ovo eksperiment, sacemo vidit jel nam dite osjetljivo i koliko, da znamo jel pusemo na ladno ili sta. Triba svako malo cinit eksperimente, za bit u toku, jer dica rastu, jacaju, minjaju se, ne vazi se ista furka sad ka i lani ka i kad je bila beba, jel, triba bit fleksibilan roditelj pa se prilagodjavat djetetovom razvoju. I tako je meni eksperiment uspija, ali pacijenta smo sredili. A buduci da nikakvo prozivanje krivaca nije uslijedilo, mogla sam i priznat grijehe. Poznavajuc me kako mi je to tesko, Pero mi je od srca cestita, bravo, svaka cast. A ja bi njega tribala poljubit sta je izdrza pa je premuca moj strasni izljev gnijeva nakon onog njegovog prvog jutarnjeg spomena eventualnih uzrocnika ditetove bolestine, i sta posli toga cili dan to vise nije spominja (kako moze?), dok mu je malo tulilo na uvo cvilakalo cili dan bez stat (ja ne bi izdrzala!). Doduse, mom priznanju griznje savjesti je pogodovala i grlobolja koju sam pocela navecer osjecat, uz umor, glavobolju, kostobolju i sve ono sta vec ide uz prehladu. A mozda i sebi tribam kupit vrecicu? |