Through her eyes

Last exit for the lost.

Naslov nema veze s vezom nego je samo tu kao prikaz zadnjeg izlaza za izgubljene. Šta god on bio. /suicid, dada/
Al koga briga uostalom, jer mi nismo gotik i nismo izgubljeni.
Hm. AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA.
GGRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRR.
Ok, sad smo to riješili, možemo dalje.
Cimet i jabuka. Njam, da.

Nova dimenzija, hihi. Ajme prolupala sam.
Al to se moralo desit jednom pa eto :) Iako postoji sasvim normalno i logično i razumno objašnjenje.
I to je sve u redu premda je užasno KRIVO. Apsolutno.
Fale mi prijatelji i fali mi more i fali mi sloboda i fali mi ljeto.
Fascinira me činjenica da ekšli u zadnje vrijeme slušam lejm glazbu. Veseli me to zapravo. Petruči!!! ;)
Ja bi vrištala. Ne od sreće, a niti od onog drugog što nećemo spominjat jer nije potrebno. Jednostavno bi vrištala :D Sreća graniči s ovim nekim čudnim osjećajem u trbuhu. Nećemo pokušavat ništa definirat jer ćemo izvuć neku zastrašujuću teoriju.
Prije sam bila ozbiljna za svoje godine i onda sam se odlučila uklopit. I evo di sam sad.

Možda za mjesec dana, možda više nikad. Možda se nebi trebala osjećat ovak ravnodušno. Recimo da sam odlučila poštedit samu sebe nepotrebnih strahova. Recimo. Jer svi znamo da ću se vratit na staro, što nije nužno loše, sve dok me to usrećuje. Snać ću se.

Weeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee.

Come closer.

A tako je jednostavno na meni vidjet jesam li u redu. Prosudite sami. :)

Weeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee.

All I ever wanted, all I ever needed....................................................................