Uskršnji otok
24.09.2008., srijeda
Voda nosi
Nemajući pametnija posla, juče sam otišao na Dorćol. To je onaj kraj grada koji ima fino uređen kej ispod kojeg protiče Dunav. Nije bilo mnogo ljudi. Proveo sam na klupi opuštajućih pola sata, s vetrom uz lice.
Pusti neka voda nosi u zaborav Pusti neka voda nosi u zaborav Obale su prazne kao pustinja I samo ljudi što pogledom prate Šta nosi matica Oči su nam prazne kao pustinja I ugriz na usni što kaže: „Tu je nekad bio okean” Daleki gradovi na vodi Kao brodovi na vodi Ti znaš Ti znaš Voda nosi sve! Milan Mladenović - „Voda”, 1987. Pre neki dan bio bi 50. rođendan Milana Mladenovića. To vam je onaj što je pisao pesme, komponovao ih, svirao gitaru i pevao u grupi Ekatarina Velika. Nalazimo ga i u grupama Šarlo akrobata, Limunovo drvo i u projektu Angel's Breath, kao i u mirotvornom uličnom koncertu sa ad hoc sastavom Rimtutituki. Tata mu je bio Srbin, a mama Hrvatica. Rođen je u Zagrebu, 6 godina kasnije preselio se u Sarajevo, a još 6 godina kasnije u Beograd i na kraju u supersocrealistički, hladni Novi Beograd. Poezijom i gitarom bavio se od detinjstva. Stvorio je toliko čuvenih pesama koje svi znamo. Otišao je kada mu se celi svet koji je voleo urušio, u jesen 1994. Danas je jedan od najcenjenijih umetnika diljem južnoslovenskih naroda i mnogi su pokušali da kopiraju njegov talenat, ne shvatajući da to ne ide tako, talenat nije kopirljiv (da se tako izrazim), puno se vremena i znoja mora uložiti u čitanje, vežbanje, druženje, razmišljanje, voljenje, putovânje, upoznavanje da bi se dostigao Milanov nivo stvaralaštva. Kada su pitali njegove prijatelje i saradnike po čemu ga pamte, većina ih je rekla: Pre svega, kao druga. Za razliku od današnjih superfensi zvezda, on nije jurio slavu radi slave, a danas je među najslavnijima. Pitam se kada će se opet pojaviti i eventualno ostati ovde neko takav. Nekako mi se čini da neće skoro. Za kraj posta, meni jako draga, poslednja pesma s poslednjeg albuma EKV-a, jedna od njihovih mnogih čiji sâm tekst, bez muzičke kompozicije, nikako nije dovoljan da se ona do kraja doživi, ali... „Ponos” Bolje je da me ne znaš Bolje da sam ti stran Ne bi mogla da zatvoriš usta od želje da pobegneš glavom bez obzira Treba da shvatiš Svako ima svoj put Svako je čudan na svoj način Svako je strejt i svako je glup i tup Budi mi dobra Nemoj praviti pakosti Budi ono što ne voliš biti Samo još danas Danas smo sami ja i ti Nećeš moći da stigneš Ove godine porozne Ali nemoj da brineš Ponos ostaje Ponos ostaje Mogla bi reći „Ova veza je prevara” Jedno govorim, drugo radim Tu sam na tren A posle - još ko zna kad Ne znaš da sanjaš Ne znaš pravila ludosti Svako je čudan na svoj način Svako je strejt, svako govori gluposti Budi mi dobra Nemoj praviti pakosti Budi ono što ne voliš biti Samo još danas Danas smo sami ja i ti Nećeš moći da stigneš Ove godine porozne  Ali nemoj da brinešPonos ostaje Ponos ostaje... |
