::ALL GOOD THINGS::

Uvijek sam mislila za sebe da sam vedra osoba. Nasmijana. Uvijek dobre volje. Ili barem da drugi ne kuže kad sam u bedu.
A onda mi je danas frend reko da me ništa ne može razljutiti. Da i kad sam ljuta, ko da nisam. Da sam uvijek ista. I da sam uvijek tužna.
Da živim u svom snu.

I sad mi se to stalno mota po glavi.
Zar je moguće da nakon svih tih godina koje živim u svom svijetu, sama sa svojim mislima... Da netko zapravo zna?
Ili je to jednostavno bubnuo pa pogodio?

Da li vam se ikad desilo da nešto toliko želite i toliko razmišljate o tome da se već i počnete ponašati kao da je to istina? Za vas to jednostavo postane realnost...
A onda se (naravno) desi neka sitnica, neki pokret, neka riječ ili rečenica koja vas vrati u stvarnost, u sadašnjost...i vi znate da je sve to bila mašta.
I onda ste opet povrijeđeni, tužni, razočarani...
I opet iz početka vrtite tu stvarnost kroz misli i tražite izlaz iz svega toga a njega nema i nema...

Zašto se toliko teško mirimo s nekim stvarima?
Zašto ne možemo zaboraviti, preboljeti, krenuti dalje?
Čak i kad znamo da ne možemo natrag, niti da postoji budućnost koja bi bila slična prošlosti?
Zašto stvaramo neki svoj svijet gdje je puno lakše živjeti iako znamo da svaki put kad izađemo iz njega boli sve više i više?
I zašto nitko nema odgovor koji bi nas barem malo smirio?
Zašto?

happy happy happy happy...
nić me ne pitajte. samo sam happy. mislila sam da će mi biti katastrofica dan. tj večer.
al pričala sam s Njim sat vremena na solo i bilo je super super super!!
mislim ni bilo nić posebno.
samo mi drago da smo si tak dobri i reko mi neke stvari koje prije ni pod razno ne bi reko i bili smo ko Lucas i Haley (ko vam kriva kaj ne gledate Tree Hill pa ne znate ko je to *belj*) i sad sam happy.
i bit će sve ok jer mislim da čak puno boljše funkcioniramo ko frendovi i sad sam woohoo jer imam novog fensi šmensi uber kully best frenda...

i znam da sam malo pukla, a pošto je hororček na telki za zaspat ko od šuba idem se ja hitit u krevet i čorit! *hrk*

jučer je amy spavala kod mene... može se reči i danas, jer kad mi "spavamo" jedna kod druge ne znači da spavamo :)
i tak smo pričale, kreveljile se i umirale od smijeha.
a čak ni nije bilo smiješno.
i skužile smo da smo ljubomorne jedna na drugu a zapravo i nemamo razlog...

ja na nju, naravno, jer je s Njim.
a ona na mene jer , po njezinom mišljenju, on mene obožava i stalno priča s menom.
ja mislim da je to glupost... ali sijećam se ja tih vremena kad sam i ja imala takve fobije :)

ugl...
mislim da mu je s menom jednostavno lakše pričati jer se dobro znamo. a s njom još nije tolko opušten. makar mu kod nje nisu problem neke stvari koje su mu bile problem kod mene. i znam da sad zapravo niko nema pojma kaj ja pričam pa ću ušutjet.
htjela sam samo reči da bi Ona trebala puno češće spavat kod mene jer se totalno opustim i zaboravim na sve... zapravo, ne zaboravim, nego jednostavno nije bitno...
ma volim ju. i točka.

~sve što mi nedostaje~

ruka znojna od nervoze,
nespretan ugriz na usni,
zbunjen osmijeh,
rasčupana kosa,
axe africa,
košarkaška lopta,
bijele slušalice za psp,
hlače sa rupom u džepu,
nesiguran zagrljaj,
sramežljiv poljubac,
pogled poslije svakog koša,
ponedjeljak, srijeda i petak u 23:00,
james,
bokserice s kockicama kakve i sale ima,
zamišljen pogled,
moje pitanje "kaj ti je?",
njegov odgovor "ništa",
čekanje na kiši,
poljubac na kiši,
živciranje,
moja glava na njegovom ramenu,
moje ruke ispod njegove majice,
njegove vruče ruke,
tri broja prevelike tenesice,
tišina telefona,
klupica kod crkve,
mostić,
ograda ispred moje kuće,
sjedala u busu,
cvokotanje zubiju na hladnoći,
njegove ruke u mojim džepovima,
moje brbljanje,
njegov smijeh,
"super, super, super",
njegovo "idem doma",
moje "ček da ode bus",
pitanje "jel ti stalo?"
maja kolčić,
sigurnost,
ljubav,
nježnost,
sreća,
osmijeh,
Mihael...



Danas bi nam bila godina dana...

baš sam happy. ne znam zakaj i ne zanima me... glavo da traje.
(dobro malo me štrecnulo kad je On reko da je zaveden i zaljubljen u Nju, ali ajde...)
da nema tih sitnica nebi ni znali kak je to kad si happy :)
nadam se da ću i sutra biti tak. hehe :p

E ljudi moji. Ak nekaj valja na našoj telki onda su to teenagerske serije! Ne znam za vas, ali ja ne propuštam O.C., One Tree Hill, pa čak ni Gilmorice (makar mi je frend reko da će oni mene već uvjerit kakvo sranje je ta serija :))
I to ne gledam samo zbog prezgodnih dečkiju (jao, jao...zašto odma svi pomisle na Chad Michaela Murraya? cccc :))
Fakat mi se sviđaju njihove priče, likovi su mi super i s nekima se fakat mogu poistovjetit. Nakon gledanja serije imam filing ko da su mi to frendovi a ne neki izmišljeni likovi.
Al idem malo o svakoj posebno...

*GILMORICE*



Ovo je serija koju pratim od prve sezone. Znam da je dosta nestvarna i kak bi rekla moja Amy: e pa ne možemo biti uvijek sretne ko gilmorice... Al fakat volim tu seriju. volim otkačenu Lorelai koja je totalno netipična mama, sviđa mi se to kaj je ludo zaljubljena u Lukea a ni ne kuži to... A i sviđa mi se Dean :)
Najbolji lik je Roryna frendica Lane Kim. Luda mala...

*O.C.*



Ovo mi je isto super serija. Volim njihov stil oblačenja i način na koji se ponašaju u toj seriji. Jedva čekam da se Summer i Seth pomire (a budu...ne zanima me nikakav drukčiji kraj! belj!!)
Tu mi je najdraži lik Seth Cohen.
Mislim, ljudi moji... Ruku na srce, kaj nije prezgodan?
On je totalno moj tip dečka. Šašav, otkačen, malo djetinjast (dobro, malo više :p), ima neki svoj svijet stripova... Ma njamiii!!

*One Tree Hill*



Najdraža serija.
Volim likove, priča mi je super i sve mi je tak... Ne znam kak, al mi se sviđa.
A dobro... I dečki su mrak :)
Najdraži lik mi je Brooke Davis.
Volim kad priča o tome kak se ne usudi zaljubit jer ljubav boli... A opet želi biti prihvačena i voljena. Zapravo je osoba koja se još traži i nije joj uvijek lako. i točno ju kužim...

I jesam napomenula da su dečki mrak?? :)

Ventilator naravno nema veze s ničim (ni s čim...oookkk)
dobila sam jedan u sobu i sva happy jer konačno nije vruče ko u paklu, al mi ga danas starci oteli... pas kosti!

anyway...
još sam malo čudne volje...al ide na bolje...
privikavam se :)
sad bar s njim pričam o nekim stvarima kaj su me uvijek mučile a nisam mu mogla reči.
hehe...imam i ja neke koristi u svemu tome :p

ma bit će sve ok
život je nekad sranje ali bože moj
drugo ljeto će biti bolje
(normalno da hoće...konačno završavam srednju i nikad više ne moram vidjet ljude iz razreda. woohoo)

odoh ja...

eto...da se ne žalim samo...
gledali smo danas kod mene filmove. oni, frend i ja.
gledali smo Hostel i Slagalicu strave 2.

Hostel me razočarao. Al stvarno.
Tolko se pričalo o tom filmu, kolko je gadan, odvratan, režu se, ovo ono... Kad tam prva polovica filma se svodi da ševu, onda su tri scene rezuckanja, i to ne baš gadne (osim one s okom :s) i gotovo...
Ma baš sam razočarana.

Slagalica strave je već bolja. :)
Volim kad mi mozak radi sto na sat i pokušava skužit kak da se izvuku. Tak da mi se film svidio. Ko i prvi dio...
Makar se nisam mogla koncentrirat baš... Ne znam zašto.

I stalno imam onaj neki fuj osjećaj u trbuhu. Ne zbog filmova... Ne znam zapravo zašto.
Al onaj filing kad vas neko napušta... Il kad znate da je nešto što vam se jako sviđalo gotovo i da se neće ponovit... Mrzim taj filing a nisam ga osjetila već dugo dugooo. A sad ga imam već par dana za redom... Pas kosti...

I da... Prohodali su...
Ah...

Nije mi baš lako. Al i nije tak teško kak sam mislila da će biti.
Dobro, lažem. Teško je. Prokleto teško.
Ali bit će lakše... Nakon nekog vremena. Valjda... Ma, mora biti...

Nisu prohodali... Još... Sramežljiv je on :)
Nije iskoristio priliku jer ga bilo strah...poznato.

A ja sam ga tješila i uvjeravala da će sve bit ok.
Čudna situacija.
A opet.. Bilo mi je tolko drago kaj mu mogu pomoći. I kaj smo mogli pričat o nekim stvarima baz neugode. I fakat sam bila happy zbog njih. Pa u bedu zbog sebe. Sad sam trenutno opet happy zbog njih. :)
A fakat ih voli.
Nju znam cijeli život i nema toga kaj bi stalo između nas.
A njega znam tek god dana, ali uvuče ti se pod kožu... I nejde van.
I bilo mi je tak žao kaj je ona u bedu. A još više kad sam njega vidla kak pati. Uh!

Ali mi je drago kaj smo si dobri. Tolko dobri da možemo pričat o njoj. Bez beda.
Stvarno mi je največa želja da budemo best frendovi. Onak...pravi pravi... Jer on mi jako puno znači.

Ma bit će sve ok...

Danas je taj dan... Danas će se konačno desiti... Danas sve moje nade i snovi propadaju...

Danas će prohodati. Moja najbolja frendica i dečko kojeg volim.
Znam da će se to desiti. Jer danas idu u šetnju. A sve što im treba je da ostanu solo, i stvar je riješena.

Kak se ja osijećam?
Ne znam...
Nisam u bedu... Više ne plačem... Ali nije mi ni svejedno...
Zapravo...Imam takav osjećaj praznine da je to strašno. Osijećam se tupo. Izgubljeno.

Gledam ju kako je oduševljena sa svakom njegovom rečenicom i moram ju podržavati... Slušam ga kako me ispituje o njoj a nešto u meni malo po malo umire...
Smijem se... Ali kad bi netko makar i na tren pogledao u moje oči shvatio bi sve... Ali to nije bitno. Bitno je da oni budu zajedno. Da budu sretni... Jer to zaslužuju...

Ja inače nisam depresivna osoba. Znam da se iz postova to ne bi reklo, al fakat sam optimist. I nema puno stvari koje me mogu zbedirat. Ali ljubav je jedna od njih...

Znači, ima taj dečko... Moj bivši. Bila sam užasno glupa pa je bivši. Naravno ne znam zadržat ništa kaj mi valja u životu, pa ni njega.
Kad je počelo ljeto nadala sam se da će opet nešto biti između nas. Živjela sam za svaki njegov dodir, pogled, bilo kaj... I tražila u tome nadu. Tipično za mene...
A onda sam shvatila da je zaljubljen u moju best frendicu. Zapravo mi i nije dugo trebalo da to skužim. A i ne mogu mu zamjerit.
I tak... Znala sam za to, ali sam se ipak nadala... Nadala sam se da to nije istina ili da su barem njegovi osjećaji prema meni veće nego prema njoj...
HA! Ili ne...



Jučer je konačno priznao. Reko je da mu se sviđa. A ona je rekla da se on njoj sviđa...
Zapravo sam to očekivala i pripremala se na to već neko vrijeme, pa mi i nije bio takav šok. Ili sam se bar trudila biti cool.
Dok nisam došla doma...

Mrzim taj filing. Ne znam za vas, ali ja ne podnosim biti sama. Uvijek mi treba društvo.
Jer kad sam sama jednostavno imam previše vremena razmišljati.
Tak su mi se i jučer vrtjele misli, razgovori i prizori od cijele večeri.
I tuga je bila neizbježna...

Mislim da me najviše pogodilo to kad je shvatio da se on njoj sviđa. Izraz na njegovom licu...Sreća u njegovom glasu... Ja ga nikad nisam učinila tak sretnim.

I zato mislim da moraju biti zajedno. znala sam da će jednog dana krenuti dalje. a di će nači osobu bolju od moje best frendice. I stvarno to mislim...

Ali koliko god ja to prihvačala...
Jednostavno ne znam kak se boriti s ovim užasnim osjećajem.
NIKAD se nisam tak osjećala.
Svaki put kad pomislim na njega... Doslovno me stegne u želucu. svaki put kad pomislim na njih... Suze su na očima. I ne znam kak se nositi s tim, kak to pobijediti...
Trebala bi biti sretna zbog njih, a ne radit žrtvu od sebe...
Jer s nama je davno bilo gotovo. Samo ja to nisam htjela prihvatit. I umjesto da sam se do sad navikla na tu situaciju, ja se sad mučim. I nadam...

Pa ko mi je kriv...

tek sam otvorila blog, a već ga zapostavljam...ccc... :)

danas društvo kod mene gleda Petak. Naručit ćemo pizzu, moj buraz će nam živce piti, i bit će nam fora! Bar se nadam... Nisam ja uzalud sobu psopremala :S
anyway...jedva čekam da dođu pa da se počnemo ceriti. hehe

osim toga mi se niš ne dešava u životu. ljubav u komi...sve je u komi. al eto... ne dam se ja :)
pozz

danas je bio...pa...čudan dan :)
završio je s jednom jako malom modricom (al boli ko vrag), izgubljenom tekmom šice, i hlačama i šuzama zalijanim hrđom...duuugaaa priča :))

ma nije bilo niš posebno. samo mi se malo spava jer sam prošlu noć bila budna do pol 7 ujutro. a i danas sam se iscrpila. trebate vi igrat košarku protiv mog bivšeg! :)

eto...ukratko bi to bilo to.
pozz...

Današnji dan nikak da prođe...

A što ide dalje, to je veča katastrofa.
Pokušavala sam ga prespavat, al se uporno budim...

Tolko sam se razočarala u nekim stvarima...u nekim ljudima...
Imam filing ko da mi se cijeli svijet ruši...

Ne mogu vjerovat ovo, ali jedva čekam da ovo ljeto završi!

danas sam...tak...neke čudnovate volje...
sve je bilo ok dok nisam zaključila da sam 96% ziher da je moj bivši kojeg beskrajno volim lud za mojom best frendicom...
al ajde...sve super...

evo da se malo nasmijem ja i ljudi koji ovo čitaju (ak ima takovih)

Ljevoruka ...

Zena:

"Sta da ja umrem? Da li bi se ponovo ozenio?"

Muz:

"Ne bih!"

Zena:

"Sto? Ne volis biti ozenjen?!"

Muz:

"Naravno da volim."

Zena:

"Zasto se onda ne bi ponovo ozenio?"

Muz:

"Dobro, ozenio bih se."

Zena:

"Bi?" (s tuznim izrazom lica).

Muz:

(uzdise).

Zena:

"Da li bi zivjeli u nasoj kuci?"

Muz:

"Naravno, ova kuca je super."

Zena:

"Da li bi spavali u nasem krevetu?"

Muz:

"A gdje bi drugo spavali?"

Zena:

"Dao bi joj da vozi moj auto?"

Muz:

"Vjerojatno, novi je."

Zena:

"Da li bi stavio njene slike, umjesto mojih?"

Muz:

"Vjerovatno bih morao."

Zena:

"Da li bi ona koristila moje palice za golf?"

Muz:

"Ne, ona je ljevoruka."

Zena:

Tisina....

Muz:

"E, jebi ga."

došla na popravni...prošla popravni :p

i povijest i fiziku... s dva...al ko da da je bitno...
konačno mi počinju praznici!

nisam ni bila svijesna kolko mi je to zapravo bilo opterečenje... mislim, nisam uopče razmišljala o tome, al tek sad kad sam riješila vidim kolko mi je lakše. huh... fala bogu...

pozz, majkee...

Eto...Zaspala sam a budilica i nije zvonila... I kaj sam naučila? Ništa...
Sad definitivno ne prolazim popravne...Fakat ne vjerujem da mogu biti tolko glupa. Možda bi bilo bolje da sam prespavala i bus pa da se ni ne pojavim jer je sramota kak god okreneš...

Anyway... Idem se obračunat sa kosom i sa svojim štreberskim lookom idem u školicu. tek tolko da napomenem...stavila sam majicu nema ševe. Da se zna da makar niš ne znam nebum ja njima dala da me jebu... belj!

ajde...pozz...

1. Pratite ih svugdje po kući...
2. Zamučite svaki put kad izgovore vaše ime...
3. Pravite se da imate amneziju...
4. Zabijajte se u zidove...
5. Pričajte unatrag...
6. Kažite im da se nošenje odijeće protivi vašoj vjeri...
7. Upadnite im u sobu u 4 ujutro i kažite "Dobro jutro,sunašce!"...
8. Zarokčite svaki put kad se smijete,a onda se nasmijte još jače...
9. Govorite sve riječi iz filma...
10. Iščupajte im pramen kose i onda se zaderite "DNA!"...
11. Nosite naljepnicu "JA SAM RETARD!"...
12. Pričajte s olovkom...
13. Imajte 20 izmišljenih prijatelja i pričajte s njima CIJELO vrijeme...
14. Pokušavajte se popeti na zidove...
15. VIčite u javnosti "Ne,mama,neću te poljubiti!"...
16. Neko vrijeme palite i gasite svjetlo,a onda kažite "Aha,sad kužim..."...
17. Jedite kosu...
18. Primite ih za ruku i prošapčite " I see dead people!"...
19. Dok se tuširate ili kupate vičite "Davim se!"...
20. Na sve što vam kažu kažite "LAŽLJIVČE!"...
21. Pravite se da ste telefon...
22. Pokušajte plivati po podu...
23. Kucajte im na vrata cijele noći...
24. Kad kažu riječ iz pjesme koja vam je poznata počnite ju pjevati...
25. Na sve što vam kažu odgovorite "Da,dobro!"...

evo...otvorih novi blog...
ne znam baš kolko često ću pisat i kaj, al nek bude tu...

Sutra imam popravne, i ak ih prođem konačno mogu počet uživat u ljetu...
Ali nekak ne vjerujem da ću proči... Ah...

Danas je dosadno do zla boga...Ova kiša...fuj...Neam pojma kaj da radim...
pozz

da vidimo mi kak to izgleda sad...