... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Odavno se već spreman poć sa Zakoniton na večeru, za obilježit godišnjicu maškar u Mašogradu 2003.
Koje su slučajno bile na isti dan ka i moj potpis prid Bogon i državon za ono "i u dobru i u zlu".
Dunkve, godišnjica je prvi marča, a kako je i Valentinovo blizu, mi to spojimo u jedno i gremo početkon marča miseca na večeru ....
Oko prvoga nismo mogli. Ajdemo mi to primistit na osmi marča. Asti lipoga datuma, ka cola, a? I još je za ne falit ona bila slobodna toga dana. Ja cili sritan, udri po telefonu, proša san par restorani dokle nisan uspija rezervirat u konobi "Nevera".
Ali ne lezi vraže, zvalo je da mora poć popodne na posal ... "#$%& ... grrrr! biiiip! biiiip! Ali ča se mora, mora se, je li ... Primistili mi za subotu. I cili dan drćen na svaku zvonjavu telefona, da je opet ne bi zvalo na rabotu ... Dobro je prošlo.
Ali polako su se počeli dogajat mirakuli.
Nikidan čitan u novine, sramežljivo, u kantunu naslovnice "lagan način za učinit pineze" i doli u podnaslovu piše da je koeficijent na pobjedu Lokomotive kontra Dinama bija DVADESET I ČETIRI (24) ča je i razumljivo, ako i nisu nikad dosad tukli okad igraju u prvu ligu ... gledan rezultat: 4 : 1 za feratu.
Mislija san da je koji zaeb ... nije! I onda se sitin onega naslova od pri par dan ... talijanska mafija je kolor TV za ove naše kladioničarske meštre. Da mi je samo znat ko se na ovome opinezija ... Taman mi se tlak kala na normalu, počmen gledat utakmicu Hajduk : Istra, ajde, poveli smo, ali oni ubodu prvi, pa drugi gol ... ajme.
Ajde, nikako smo izjednačili, tučemo štange, neće balun u gol, i onda se ukaza Karlo Veliki ...
Photo: Bruno Karadža
Iša je iz očaja u zadnji napad, i lipo ga zakaluma glavon u zanji sekund. Oni moji su došli odozdal vidit da me ne trese struja koliko san urla ... znali su po Eurropi golmani ovako davat golove u zadnji napad, ali ja se ovako ne sićan, na prvi balun, da ga je neki naš ovako slatko zakaluma, košarkaškin rječnikom, sa zvukon sirene
Dalje mi je sve bilo ravno ... tribalo se već spremat za večeru, ča san učinija sa posebnin gušton; nije mi ni prvi ni zanji put u "Nevere", triba li napominjat da svaki kviz-uspjeh na HRTu proslavimo na isto misto.
Pod ono "mi" mislin na našu pub-kviz ekipu koja se, gle čuda, isto zove "Nevera" ... Kad se sitin koliko smo puti već bili tamo, pada mi napamet ideja da predložimo gazdi o konobe svojevrsni "sponzorski ugovor"
Dunkve, ovo je jedna od oni obljetnica/godišnjica/whatever koju je ipak tribalo posebno obilužit: PETNAESTA! Davno je bija 1. 3. 2003. ... i one maškare, e!
Tija san provat ništo ča nismo dosad mumali ... izbor je pa na pileći file u umaku od tartufa ...
... skupa sa pečenin kumpirima u istome umaku. Nisan to konzumira do sad, samo san prova, jer je to neko bija naručija na zadnjoj kvizaškoj večeri.
Zakonita se nije puno mislila, samo je prepisala od mene a kasnije se žalila da je jedva izila, količinski, ali da joj se mašo svidilo. A prilično je finčukasta (izbirljiva, za sjevernjake) po pitanju spize, tako da je ovo veliki komplimenat za koga (kuhara, za sjevernjake)
Bome, smazala je ona ovo brzo, čak je i pri mene bila gotova, ča je isto priličan uspjeh.
Uto je u kadar uletila lokalna Marisol, sa košaricon svježe podrezanih ruža, i ne tribate ni pitat je li Jelena dobila svoju
Rič po rič, eto ti i desert ... Panacota... Slurp!
Sad će se nać koja kurijoža pa reč da san moga slikat i račun, pa stavit.
A kad neću! Eto tako!
Lipa je večera, dapače i cili dan, doša svome kraju, kako je piva Boris u Nadalini "Vaja poć leć!"
A sutra jeman razlog za kupit "Sportske novosti" i slušat plač. I to uduplo
Zdravi i veseli bili!!!
