Nije ONA četvrta, a nije ni ONA nevera, nego konoba „Nevera“, već četvrti put okupljalište spli'ske kvizaške ekipe, s tim da smo ovi put jemali i gostujući dvojac Znaora iz Vodica
Tako da smo na najbolji mogući način zaključili dvodnevno kvizaško događanje (event, za sjevernjake). Polako, ne priskakat ... ispočetka!
Jučer san prvi put bija na CRO100 kviz, u caffe baru „Akademija“. Napunili mi glavu Mrki i ostatak ekipe sa kojon se vucaran po kvizovima, najčešće u „Quasimoda“ u Splitu i „Azimuta“ Užbeniku.
Doduše, ovo „Azimut“ triba svatit prilično uvjetno, jer san zadnji put tamo bija ovo lito, kad je Morana gostovala ka voditelj kviza.
A ti CRO100 kviz ... ka ča san i mislija, nisan se baš proslavija: 27 od 85 pitanji. Bitno mi je bilo da je bilo i gori od mene   
Nakon toga smo planirali, onako „mladi“ i „nadobudni“, probat odigrat kviz u susjednome (cca 150 m) kafiću „Dreamers“, ali se to pokazalo ka nemoguća misija. Tribalo je doć u sedan uri ujutro za uvatit misto, a stat dvi ure na noge mi baš i nije bila opcija ... nakon ča san se pozdravija sa pregršt poznatih faca, lagani polukružni okret i povratak u Zapadna Kaštila.
Tribalo se psihički pripremit za ono ča slidi u utorak navečer, u konobi „Nevera“. Stari je običaj u našoj ekipi, da kad neko osvoji novce na HRT-kvizovima, vodi ostatak ekipe na večeru.
Zašto naglašavam ono „HRT“?
Pa iz jednostavnog razloga da ako i dospijete na neki od „kvizova“ (namjerno san stavija navodnike, nisan se zajeba) kod tzv. „komercijalnijh televizija“, šanse da osvojite neku pristojnu lovu (po „pristojno“ mislim barem peterocifreni iznos u kn) su jednake šansama da, recimo, Milanović i Karamarko ZAJEDNO posjete Bleiburg i Jasenovac, nije bitno kojim redom, i poklone se žrtvama, i to bez prisustva kamera
No, vratimo se mi onome ča je ne samo moguće, nego se i dogodilo. Željko Jurić je nedavno uteka lovcu na „Potjeri“, pa smo ove dane, kad se pregršt kunica napokon našla na njegovome računu, pozvani da nastavimo stari dobri običaj druženja vitezova uzaludnog znanja, floskula za koju san bija uvjeren da je autor Mario Kovač, ali se ispostavilo da je to ipak neko drugi.
Željko je večeras dozva u pomoć i ženski dio obitelji, Zakonitu i kćerku, frišku maturanticu ...
... koje su zajedno s nama slušale evociranje starih uspomena, najčešće iz zajedničkog kvizaškog života.
Čas posla je prošlo vrime, Pepeljugina kočija se odavno opet pritvorila u bundevu, kad smo mi u dobrom raspoloženju, ka zadnji gosti, napustili ugodan ambijent konobe „Nevera“ i krenili svaki na svoju stranu ... pa ako ne pjevajući, onda u vrlo bliskom raspoloženju.
Ča nije ni čudo posli onako dobre spize. Neću govorit u tuđe ime, ali predjelo od plodova mora (hobotnica, inćuni, sipa itd), glavno jelo od, u mom slučaju, tunjevine na pašticadu i za desert rožata ... Mmmmmmmmm! ... a ni drugi se nisu bunili 
Triba li napomenit da se to sve zalilo lipin bilin vinon, mislin da je bija Rukatac.  
Večeras se neću tribat puno privrćat dokle zaspen, neka je pun misec, ili blizu njega.
Zdravi i veseli bili! 
|
