Lani, kad su maškare bile na četrnaestoga vejače, dan potla rođendana od našega Hajduka, parilo mi se da su mašo rano. A ča bi onda triba reč za ovogodišnje!? Šestoga od vejače, ne da mi se sad listat stare brojeve „Mašogadura“, ali pari mi se da je ovo najraniji datum kad su maškare u nas, jerbo je i Uskrs u treći misec. Sad će sto posto naši turistički trudbenici reč da in neće vajat sezona zato ča je Uskrs ovako rano, ne valja ni kad je kasno, rekli bi zli jezici da „ćoravome ... konju ... i dlaka smeta“. Onako, pjesnički rečeno, studijska verzija. Iako bi se na koncertima siguro pivalo malo drugovačije 
O izborima i ovome cilome cirkusu ne vridi njanci tastaturu trošit liupajuć po njoj, jer mi je nikidan, nakon kvarat od ure gledanja sjednice onoga Muppet showa, da ne rečen Sabora, tribalo popit „Gastal“, ča ga nikad u životu nisan pija, a pijen šaku bomboni na dan, ka pravi Jeremija iz „Alan Forda“. Apropo Jeremije, opet me je, već u moj klasični termin, počela zajebavat noga, odavno su mi rekli dobronamjerni i oni drugi, da se maknen iz maškar, za svoje dobro! Eto, još nisan, kome je drago, a kome nije, neka pati 
Baš san se uvatija blagoglagoljivoga uvodnika, triba ča ostavit i za „Urednikov kantunić“, nije baza da sad sve napišen ča mi je na pameti. Dunkve, napokon smo se našli u ovu subotu, 23. 1. u prostorijan o pokojne glazbe, jerbo smo mi formalno još postanari otamo ... e da bi razminili slike i tekstove koji tribadu ulist u ovogodišnji broj naše tiskovine poznate pod imenon „Mašogadur“ ... i malo se onako ljudski iskarali (svađali, za sjevernjake) i popičkarali se onako, ljudski, jer se nismo odavna skupili u ovolikome broju ...
Nepotpuno uredništvo na prvome „brainstormingu“ ...
Tehnika je malo napredovala, slike i većinu tekstov san dobija u digitalnome obliku. To ča san mora ispravljat i nije neko iznenađenje, jer san se više naučija da onima ča bi tili pisat čakavicon nima smisla objašnjavat da se piše „ča“ a ne „ća“ ... Neću van reč ko je jedini donija tekstove napisane na papirićima iz kladionice 
Slike koje gredu u ovi broj još ne smin objavit, pa eto malo slik iz bogate arhive, čiji počeci gredu još do 2003. godine.
Malo su krvi dali ...
Navijačice ...
... i jedna koja prikažije, po mome skromnome sudu, najlipšu alegorijsku sliku iz cile lanjske povorke, sprovoda jednoga nogometnoga kluba, koji je malo pri toga ispa u četvrtu ligu ...
U nedilju pozapodne je do mene doša naš sekretar Buiš, pa smo sredili još nike detalje, kompletirali sve materijale osin Testamenta, za kojega triban čekat da Žuti u ponediljak pusti „bijeli dim“ da se mogu konačno uvatit pravoga posla. Samo da me zdravlje posluži, jer ka pravi, već spomenuti, Jeremija, ujutro gren opet u likara na pregled.
Pogleda san u devet uri jedan lipi dokumentarac, koji me malo vratija u mlađe dane ...
... onda san posla san one moje dvi principesse leć, a ja san se uvatija posla, sređivat sirovi materijal, peglat slike i, već spomenuto, ispravljat tekst, dokle čekan Tastamenat.
Dovidova, uskoro, i da prostite, zdravi mi i veseli bili! 
|
