... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Zna san da je Vinki draga muzika ... da je voli, onako pasivno, konzumirat. „Tvoje lice zvuči poznato“ oliti od milja TLZP se nije propuštalo, ponekad i u reprizi. Čak me je bila utlačila i da jon skinen lanjsku sezonu, da onako lipo, školski, utvrdi gradivo.
Najgore bi mi bilo kad bi, dok smo se vozili na trening/ples/vatrogasne vježbe čula koju pismu, pa bi mi rekla „to je taj_i_taj piva u TLZP“. E, onda bi tek dobija gricule, pa bi palo odgojno predavanje kako npr. Đulijano lipo piva ali tu pismu u originalu ipak piva neko drugi. I da „Sweet Dream“, uz priznanje svim kvalitetama Saše Lozara, u originalu ipak piva Annie Lenox. Amen!
Ajde, računan, to je ipak svit odraslih, koji je makar koju godinu daleko, ali kad su počele prve epizode „Zvizdica“, umelo me je!!! Sad se, uz sve glazbene gušte, čak i generacijski mogla identificirat sa izvođačima/icama ... propitujuć vlastite mogućnosti. Ipak, još uvik je nisan čuja kako piva, valjda je to uspješno skrivala od mene
Kad san čuja prve stidljive nagovještaje u stilu „ja bi se prijavila na –Zvjezdice- zna san da to nije samo ona dičja priča koja će sutra izvitrit. Pogotovo kad uzmen u obzir genetiku, sa moje i strane Zakonite, i na ti način programiranu tvrdoglavost. O horoskopskon znaku da i ne govorin, rogato da ne more rogatije taman na granici Ovna i Bika ... Pala je, naravno, prijava uz tatin blagoslov, i ovi su se iznenađujuće brzo javili da je audicija u Lori, u nedilju.
Za divno čudo, došli smo kvarat od ure prije dogovorenoga termina, 15:00, u Dom HRM u Lori.
Po fibri u zraku reklo bi se da nije ladno, ali je bilo usrano vrime, provajte bi sidit na mistu. Da je čekanje potrajalo još koji minut, dobija bi upalu jajnika neka je to tehnički neizvedivo
Malo san kratija vrime slikavajuć tu i tamo koji brod ...
... pokušavajuć zamislit, ča bi se dogodilo nazad tridesetak godin ... čak i kad bi uspija doć do ovoga mista, ča bi mi se sve dogodilo da san „isuka“ fotoaparat na gotovs! Doduše, i oni desni kraj slike bi bija malo puniji sa brodoviman pituranin u mrke sive nijanse ... ali stvarnost me je vrlo brzo trgnila iz razmišljanja. Nakon nepunih uru vrimena napetoga iščekivanja, teta bjondina je pročitala „Vinka Garbin“ i mi smo krenili u akciju. Zašto mi? Pa ipak san se i ja triba na par misti potpisat, a morali smo obavit i službeno slikavanje. Sa mobitelon. Sirotinjo, i bogu si teška
Naravno, onoga barbu ča nas je „službeno slika“ zamolija san da nas potegne i sa mojin aparaton, ča je ovi i učinija, nakon zbunjujućega pregleda tipa „ča san mu ovo da u ruke“. A jeman najjeftiniji Canonov DSLR, ča bi bilo da san mu da u ruke čako kompliciranije. I nekoliko puta vridnije
Napokon smo se uspeli na prvi kat, di je bila sama audicija. Ljubazno san upita „je li smin snimat?“ na što su mi oni još ljubaznije odgovorili „ a zašto ne!“
Jedva san se suzdrža da odma na početku skočin i izljubin Vinkicu, kad je na upit voditeljice audicije „Što slušaš?“ odgovorila „Glazbu!“ ... Ne mogu reč da je tu zajebanciju primila „sa materinin mlikon“, jerbo je mater ipak iz Zapadni Kaštili, ali san se na licu mista uvjerija u čari genetike kad je kaa iz topa ispalila pravi sućurački odgovor! Bome se vridilo smrzavat doli na ulazu uru vrimena, makar samo za to čut uživo! A ništa manje mi nije srce nareslo kad je rekla da ne sluša domaću glazbu ... kad se samo sitin kakovi je, velikon većinom, izbor domaći cajki & cajkani. I dok ovo pišen, u slušalican mi sviruckaju Beatlesi ... ups. tija san reč Sviđa mi se ova stvar od Crvene jabuke
A je li prošla? Ka da ne bi napisa da znan ... Rekli su da će zvat, prošla/ne prošla, u dvanaesti misec. Živi bili pa vidili! Ne bi sad tija bit Sad Owl, ali volija bi da budu bar zeru pristojniji nego kad san ja bija na casting za „Kolo Sreće“, ili kad smo Mrki i ja bili u Purger Vakuf na testiranje za „Tog se niko nije sjetio“. Ni jedan ni drugi put gospoda iz RTL-a se „nisu sjetila“ poslati obavijest, nešto tipa „žao nam je, niste zadovoljili naše kriterije“ ili ono obično grezo „preglupi ste za naš kviz“, makar omotano u neki finiji lingvistički celofan. Čekamo prosinac, i njihovu obavjest, kakva bila da bila!
A do tada ... zdravi i veseli bili!
taman na granici Ovna i Bika ... Pala je, naravno, prijava uz tatin blagoslov, i ovi su se iznenađujuće brzo javili da je audicija u Lori, u nedilju. 
