Kako je ovo vrime kad smo svi, pa tako i ja, vezani na onu kašetu ispod stola pa na internet ka da smo deboto na aparatima, puno tega je postalo „virtualno“, nevidljivo, vidljivo samo ka igra šareni točkic na ekranu.
U ovo doba, kad se više-manje svi sićamo naši najdraži koji više nima, kad odnesemo koji cvit i šteriku na groblje, kad izmolimo pokoji Očenaš i Zdravomarijo za pokojne, malo nan se utiho, šoto radara, skoro pa inkognito provuka jedan virtualni sprovod i virtualni pokojnik.
Ajde, neka digne ruku ko od vas na fejsu nima bar jednoga „prijateja“ (namjerno pišen u navodnicima) kojega nikad nije u životui vidija onako, zapravo, da mu stisne ruku, da popijedu piće, ili, zašto ne, da ga pošaje i u materinu ako to ovi/ova miritadu. 
U ovo, moran reč gubavo vrime, da ne duperan koju goru i šporčiju besidu, diko je čoviku potriba malo se išvogat (ispuhati, za sjevernjake) e da bi sačuva unutarnji mir i ravnotežu, e da ne bi stradalo pokućstvo ili, daleko mu budi, neko od ukućana.
Čak se u jednoj od šentenci (osuda za krnju, za sjevernjake) spominjalo dva prijatelja koji najpri na Rivi popijedu kafu pa se onda gredu karat (svađat, za sjevernjake) priko kompjutera. E da je sve baš tako jednostavno, a ono ča se reče, „just for the record“ to je bija napisa jedan od oni ča i dandanas ne zna napisat SMS na mobitelu, da ne govorin poslat emajl 
Jemali smo, još tamo od dvijade i sedme, ono ča smo zvali PORTAL , onako jako, puna su ti justa kad spomeneš. Pionirski pothvat u Mašogradu, deboto i u Kaštila, koji je pokrenija Dragan Kovač Šiza (@gregor se zva na Portalu), a pari mi se, ne bi tija dušu grišit pa koga izostavit, da mu je najviše ruke da Nenad Sokol (@neno) kod informatičkoga dila. Bila su to još nika ajmo reč malo sritnija vrimena, iako smo i onda ronzali da nan je ajme, a 99% nas bi potpisalo sad vratit se u ona doba. Ja prvi, jer ako ne ništa, onda san još jema sve prste na nogan 
Polako se to zahuktavalo, bilo je nas par koji smo pisali i reportaže sa razni događanji u selu, a @iskreni je sve to vridno slikava i bilužija za povist. Bilo je tu i rođenji i sprovodi, i lipi i oni manje lipi događaji, ali sve si moga vidit „na internetu“, kako su govorili neupućeni, i to u bilo kojemu kantunu ove naše zemaljske balote, ča je bila prava likarija za sve one naše Mašograđane privremeno oli stalno razasute po cilomen svitu.
  
Čak smo se znali, u nika sritnija vrimena, malo i zabavit na „Portal partyju“ ... ili se uputit su dvi-tri aute gledat film u kino
... ka ovi put kad smo bili pogledat „Alisu u zemlji čudesa“ Tima Bartona, i baš je bilo lipo, jerbo su niki od nas prvi put gledali film u 3D
Ali, uvik to „#$% prokleto ALI, kako to obično biva, ne samo u nas, sve ono ča je lipo ne traje dugo, iz ovega oli onega razloga, ekipa se počela polako osipat. Rasprave su na portalu postale žešče, kako su se nad Lipu Našu nadvili oblaci krize, padale su i teške beside, ličili su se kompleksi ... Ko? Šta? Kako?
Sad to više i nije bitno, pluskvamperfekt ... govorin u svoje ime, prista san dolazit tamo, samo bi povirija da vidin jema li koja nova šoneta, je li ko umra u selu, da ne propustin sprovod. Tako je i bilo, do šonete pokojnega barba Ive Miškovca.
Slideće šonete, barba Bože Ljubenkova, nije bilo. Zašto? Kako? @gregor više nije moga, osta je sam na portalu, osta je bez posla, prisušile su sve špine, i nije se više moga borit sa nareslin obvezan.
Povuka je crtu --- i Portal je osta još malo živit u virtuali, dokle ne isteče najam za domenu, a onda će se pomalo rastočit na nikome drugom elektronskome svitu.
Sic est in fatis ... Tempora mutantur nos et mutamur in illis!
Za one koji ne vladaju latinskin ili mislidu da je Google Translate niko novo američko auto, evo i prevoda:
Takva je sudbina, tako je suđeno ... Vremena se mijenjaju, a i mi s njima!
Amen!
|
