< | studeni, 2014 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Došlo mi je da zapivan „Što je danas lijep i sunčan dan“, makar i verziju od Nene Belana. Zadnja trećina jedanaestoga miseca, na stadionu u Glavican di su igrali dica iz GOŠKA smrznuto igralište, a kod nas desetak stupnjev poviše nule. Mora san izać vanka, ali prvo odradit obaveze ... obeća san mlađoj ekipi DVD Kaštela da ću in pomoć pri organizaciji Fire Combat natjecanja ča bi se tribalo održat u iduću subotu na parkiralištu, na mistu pokojnoga „Plavoga Jadrana“. Nisan baš puti bija kod nji u vatrogasnome domu, a ispod ove slike san proša mašo puti, ma san je tek danas pažljivo pogleda ... Daleko san od likovnoga kritičara, ne bi zna ni pinel držat u ruci atroke pričat o kompoziciji i stilu, ali volin ovakove minijature, na granici skice, sa pet potezi pinelon je akademski slikar Nikola Ignjatović nacrta ovu minijaturu 7 Kaštili, 1969. godine prilikom otvaranja njiovoga vatrogasnoga doma. Takmičenje će bit priređeno u okviru širega programa prilikom proslave šezdeset godin društva koje se nekad zvalo DVD „Donja Kaštela“ a sad se zove DVD “Kaštela“. Kad san to odradija, a kako je bilo rano za obid, odšeta san se do Rive i učinija malo đir, više auton, nego na noge ... iz opravdani razloga Kad san razmišlja o naslovu za ovi post, prvo ča mi je palo na pamet je Besplatna liposukcija za sjevernjake“ i sve koji sad drčedu u debelin jaketan dokle se mi šetamo u kratke rukave na suncu ... more kalma bonaca, deboto ka uje ... ... kajići se lagano ljuljuškadu i čekadu lipša litnja vrimena ... ... a gori, visoko poviše nas rejoplani (avioni, za sjevernjake) lagano paradu prozračne paučinaste oblaake. Čista idila! Pogotovo kad san vidija na donju stranu od „Vinalka“ ovi stari grafit kojega je odavna izila i deboto izbrisala južina ... ... ka zaostatak iz jednog staroga zaboravljenoga filma. Čista idila, i parilo je ka idealan uvod u ono ča san očekiva oko tri ure. Kad san se vraća sa starosejskoga porta, svratija san u „Dalmacijavina“ nabavit par hajdučki „Pipi“ limunadi, Zakonita je ispekla kokice, kojima samo dodali i kesu Franck čipsa od rvacki kupiri ... Ali, uvik ti neki „#$%& ALI ... Veliki vo ... ups. Velika Glava je opet, po ko zna koji put, umiša svoje pipke, jer za tu beštiju ne mogu reč da jema prste ... Kim Jong Mam Injo ... od dragosti kod svojih podanika nazvan Velika Glava, photo sa Facebook profila "HNK Hajduk Split - Novosti" ... možda čak i ne direktno, nego priko svojih pripuza i oni ča mu samo noson vire iz analnog otvora ... navijači Hajduka su zaustavljeni, ka i Dinamovi, ne smidu na utakmicu, a nisu na službenoj crnoj listi policije, neko na listi onega sa slike gori. Koji se voli postavljat iznad svih, je li ... nije pomoglo ni ča su večer prije budale provalile u studentski dom u Zagrebu i napale studente iz Dalmacije. Hajduk se solidarizira sa svojin navijačima i nije izaša na teren, tija je izać sa zakašnjenjen od petnaest minuti da skrene pažnju na te probleme, međutin, to se očito nije svidilo ekipi sa ove slike ... Slika sa facebook profila "Croatian Ultras Scene" ... pa su brže-bolje prikinili utakmicu. A ja san se čudon čudija kad mi je jedan lik (mladić, za sjevernjake) na portu u Starome, dokle san slikava one slike sa početka, priša videć da jeman na glavi kapu od Hajduka. - Barba, kako ćemo proć na derbiju? Hm! ako mu ja dan barbu ... - A dobićemo, fala Bogu! - Nećemo, jerbo je prekid prije utakmice .... - ??? Nisan se tija upuštat u dublju raspravu, maka san se sa velikin upitnikon naviše glave. Sad su mi neke stvari jasnije, bar ča se tiče tijeka događaja, ali oni upitnik mi još stoji radi glavnoga razloga. Zašto?! Jesan li ja možda krivo razumija ča je to DALMATINSKI DIŠPET? Je li to borit se kontra jačega, usprkos svemu, kontra mraku, kontra sili ... ili je to podvit rep pa uteć, ka mona (pičkica, za sjevernjake) i onda slavit ovakove stvari. Dokle? Meni je još upitnik naviše glave, a dokle mi ga neko ne ukloni, zdravi i veseli bili! |
Nisan bija sigur, ali isto ka da me ništo tiralo da večeras pogledan ovi film. Moje dvi, Zakonita i Prinčipessa, nisu baš SF-obožavatelji. Još san Vinkicu skoro i nagovorija, ali kad je čula da film traje skoro tri ure, pripala se da neće moć izdržat toliko da se ne popiša i zato san radi izgledni problemi sa mjehuron okrenija par brojeva ekipe za koje znan da su fanovi SF-a. Alli avaj, nedostupni iz ovoga ili onoga razloga. I tako ja odoh put Cineplexxa, naoružan sa dobrin očekivanjima. Potkrijepljenima već odgledanin Nolanovin filmon („Inception“, 'ebe me se i ne znan kako su ga naši Salamuni preveli). Zagolican, da ne rečen poškakjan impresivnin castigon, od glavni glumac priko epizodisti. A ne smin nikako zaudobit i afirmativni opis filma by Marko Njegić („Slobodna Dalmacija“, 9.11.2014.) Mogu reć da velikin dijelom i dilin njegovo mišljenje da je ovo posveta klasičnim SF spektaklima sedandeseti i osandeseti godin prošloga stolića, ali sa dovoljno figurativne „soli“ i ostali začini gospodina Nolana. Piše tamo da se čak i Spielberg bavija mišlju da snimi ovi film po scenariju Jonathana Nolana, ali mi je, duboko u srcu, drago da to nije napravija jer bi ga on upropastija. Možda bi film ispa blištaviji, pun efekata i vatrometa, ali čisto sumnjan da bi veliki Steven uspija napravit ovo ča je učinija Veliki Christopher N. ... natirat mene, običnoga gledatelja F.G. od +50 godin da mu zaigra srce pri sjećanju na vlastite dičje maštarije i da ne mogu poć u krpe dokle ne napišen koju besidu. Film je, tehnički, fenomenalno odrađen, sa raskošnon fotografijon punon impresivni prizora ... ... a opet bez suvišnih efekata koji bi „hranili“ sami sebe (Jesi li čuja Stevene S.?!) sa najjednostavnijon pričon, ogoljenon do kostiju, kako uz sva tehnološka čuda, monade i efekte, ono ča pokriće svit je LJUBAV, u ovome slučaju oca i diteta, male Murphy koja je, zahvaljujući Einsteinovin relativističkin monadan (strogo u službi radnje!) uvatila i prišišala rođenoga oca po PRAVIN godinan (fenomenalni Mathew McConaughey) ... da bi on sam, nakon ča se škapula (kako? A kad van neču reč, i uništit gušt gledanja filma) ... izletija sa novin svemirskih brodon spasit onu koja mu je, jema bit, suđena (jednako dobra Anne Hathaway). Dobra podloga za nastavak filma, more bit i trilogiju, kako nas je Christopher Nolan izvicija (razmazija, za sjevernjake) u zadnje vrime sa „Vitezon Tame“. Od poznatijih glumaca tu svakako triba odat i dužno poštovanje epizodistima (ipak!) Johnu Lightowu, Michaelu Caineu i Matu Daemonu. No svima njima poznatima je slavu „ukrela“ Cooperova kćer Murphy (Mackenzie Foy/Jessica Chastain, zavisno od prikazane dobi) kojoj, po mome mišljenju, predstoji lipa filmska budućnost. Skužajte me ča san se ovako raspisa o nečemu ča je, ipak, samo jedan film, ali mi izgleda tako prokleto realan, i moguć. Od tužne sudbine ljudske vrste na Zamlji koja je "izila" samu sebe, pa sve do međuzvizdanoga putovanja ... Neki će mi reč da san iša na kvasinu, ča se pogotovo odnosi na zadnji dil filma koji se odigrava sa one strane „horizonta događanja“ crne rupe ... ali, neka se itne stinon prvi oni ča ZNA da je to nemoguće. Odotamo se, ka i sa onoga svita, još niko nije vratija pa da napiše roman „Kako je tamo bilo“ Možda se stvarno Cooper, glavni junak filma, rodija četrdeset godin prirano, a režiser Christopher Nolan 40 godin prikasno ... Dokle to ne doznamo, ugodno gledanje filma kojega toplo priporučan, i naravno ... Zdravi i veseli bili!!! Update: Nigdi nisan meknija trailer filma, kako mi se to moglo dogodit Puno puti je to samo „Šareni artikal“ (TBF) koji vas sa sublimiranin porukan nastoji natirat da pogledate krajnji proizvod, ali ovi put, virujte mi, vridi povirit ... |
Kako je ovo vrime kad smo svi, pa tako i ja, vezani na onu kašetu ispod stola pa na internet ka da smo deboto na aparatima, puno tega je postalo „virtualno“, nevidljivo, vidljivo samo ka igra šareni točkic na ekranu. U ovo doba, kad se više-manje svi sićamo naši najdraži koji više nima, kad odnesemo koji cvit i šteriku na groblje, kad izmolimo pokoji Očenaš i Zdravomarijo za pokojne, malo nan se utiho, šoto radara, skoro pa inkognito provuka jedan virtualni sprovod i virtualni pokojnik. Ajde, neka digne ruku ko od vas na fejsu nima bar jednoga „prijateja“ (namjerno pišen u navodnicima) kojega nikad nije u životui vidija onako, zapravo, da mu stisne ruku, da popijedu piće, ili, zašto ne, da ga pošaje i u materinu ako to ovi/ova miritadu. U ovo, moran reč gubavo vrime, da ne duperan koju goru i šporčiju besidu, diko je čoviku potriba malo se išvogat (ispuhati, za sjevernjake) e da bi sačuva unutarnji mir i ravnotežu, e da ne bi stradalo pokućstvo ili, daleko mu budi, neko od ukućana. Čak se u jednoj od šentenci (osuda za krnju, za sjevernjake) spominjalo dva prijatelja koji najpri na Rivi popijedu kafu pa se onda gredu karat (svađat, za sjevernjake) priko kompjutera. E da je sve baš tako jednostavno, a ono ča se reče, „just for the record“ to je bija napisa jedan od oni ča i dandanas ne zna napisat SMS na mobitelu, da ne govorin poslat emajl Jemali smo, još tamo od dvijade i sedme, ono ča smo zvali PORTAL , onako jako, puna su ti justa kad spomeneš. Pionirski pothvat u Mašogradu, deboto i u Kaštila, koji je pokrenija Dragan Kovač Šiza (@gregor se zva na Portalu), a pari mi se, ne bi tija dušu grišit pa koga izostavit, da mu je najviše ruke da Nenad Sokol (@neno) kod informatičkoga dila. Bila su to još nika ajmo reč malo sritnija vrimena, iako smo i onda ronzali da nan je ajme, a 99% nas bi potpisalo sad vratit se u ona doba. Ja prvi, jer ako ne ništa, onda san još jema sve prste na nogan Polako se to zahuktavalo, bilo je nas par koji smo pisali i reportaže sa razni događanji u selu, a @iskreni je sve to vridno slikava i bilužija za povist. Bilo je tu i rođenji i sprovodi, i lipi i oni manje lipi događaji, ali sve si moga vidit „na internetu“, kako su govorili neupućeni, i to u bilo kojemu kantunu ove naše zemaljske balote, ča je bila prava likarija za sve one naše Mašograđane privremeno oli stalno razasute po cilomen svitu. Čak smo se znali, u nika sritnija vrimena, malo i zabavit na „Portal partyju“ ... ili se uputit su dvi-tri aute gledat film u kino ... ka ovi put kad smo bili pogledat „Alisu u zemlji čudesa“ Tima Bartona, i baš je bilo lipo, jerbo su niki od nas prvi put gledali film u 3D Ali, uvik to „#$% prokleto ALI, kako to obično biva, ne samo u nas, sve ono ča je lipo ne traje dugo, iz ovega oli onega razloga, ekipa se počela polako osipat. Rasprave su na portalu postale žešče, kako su se nad Lipu Našu nadvili oblaci krize, padale su i teške beside, ličili su se kompleksi ... Ko? Šta? Kako? Sad to više i nije bitno, pluskvamperfekt ... govorin u svoje ime, prista san dolazit tamo, samo bi povirija da vidin jema li koja nova šoneta, je li ko umra u selu, da ne propustin sprovod. Tako je i bilo, do šonete pokojnega barba Ive Miškovca. Slideće šonete, barba Bože Ljubenkova, nije bilo. Zašto? Kako? @gregor više nije moga, osta je sam na portalu, osta je bez posla, prisušile su sve špine, i nije se više moga borit sa nareslin obvezan. Povuka je crtu --- i Portal je osta još malo živit u virtuali, dokle ne isteče najam za domenu, a onda će se pomalo rastočit na nikome drugom elektronskome svitu. Sic est in fatis ... Tempora mutantur nos et mutamur in illis! Za one koji ne vladaju latinskin ili mislidu da je Google Translate niko novo američko auto, evo i prevoda: Takva je sudbina, tako je suđeno ... Vremena se mijenjaju, a i mi s njima! Amen! |