Jo, da me more moj pokojni otac sad vidit, mislin da bi mu bilo srce veće od kamiona. Dunkve, nisan više moga ... ali pomalo, ajmo od početka.
Mi Garbinovi, jemamo gori na katu koliko/toliko novu TV, onu modernu, tanku, Grundig, staru cca 4 godine, ono, kuva kafu, čisti kuću, puši, liže, radi sve ča van pade napamet. Pojačanu sa medijskin playeron koji je od nje učinija pravu pametnicu, da ne rečen Smart TV. I bija bi stvarno gudin kad bi se na nju potužija, nek potraje još koju godinicu ... ali nije to mene ponukalo da se posla uvatin. Nego ona doli, kod Danilovih. Stara Samsungova, punoljetna TV, ona velika duboka, neloša za vidit. Ali je za čut ajme 
Najprin je crka njezin daljinac, ali ajde, to smo rješili, dižemo se pojačat i smanjit na samoj kašeti. Nikako nać (prova san tri) univerzalni daljinac ča jon odgovara. Ali to još nije sve, kako bi se prije reklo u reklaman, kad je krepa daljinac od digitalnoga prijemnika! Reka san već da je stari Samsung lip za vidit, slika OK ... ali je negdi u zvučnome sustavu televizije ništo išlo nađavla, pa brumaje (čuje se brujanje, za sjevernjake) da se čuje kroz tri zida.
Ne triban van ni govorit koliko je to mome osjetljivome uhu išlo na ganglije. Dobro je bilo dokle je digitala radila, pa bi pojača na nju, a smanjija na Samsunga i bilo je podnošljivo, ali kad je krepa daljinac od digitale, a zvuk na nju osta smanjen, mora bi pojačat Samsunga da bi se išta čulo.
Vazmen ja u ruke daljinac digitale, vidin okrznut na par misti, nekome je bija odletija na tvrdu podlogu, ali, gle čuda, niko neće da prizna da se to dogodilo baš njemu/njoj 
Trpija san to par dan, ali jutros mi je to toliko lupalo po ušima, da san odlučija skinit paučinu sa moga staroga alata ... ovega unimera ča san ga još od pokojnoga oca naslijedija ...
... i ovega šaldadura (lemilice vulgaris, za sjevernjake), izvađenoga iz nekoga generičkoga alata „za popravljanje kompjutera“ ...
Razastra san podlogu na stol, i uvatija se posla, uz podsmjeh ukućana. Dobro, možda se nisu baš prid menon smijali, ali ono ča bi reka naš svit, na čelu in je pisalo. Uz pomoć povećala, vidin da se odspojila žica na glavnoj IC diodi, priko koje daljinac komunicira sa digitalnin prijemnikon.
Kad san se već uvatija alata, onda san rastavija i stare slušalice, Sennheiser HD-407. Još žalin, kad san ih prije par godina bija uzeja u pokojnoga Ve-mila, dokle je još u Primi 3 jema butigu.
Ne žalin ča san ih uzeja, dapače, žalin ča nisan uzeja bar još jedan par, onako, za rezervu. Za te pineze (150 kn) ne sićan se da san jema bolje slušalice na ušiman, da ne rečen u rukan. Možda jednom davno, isto Sennheiserove, ne sićan se naziva, zelenoga kućišta, isto poluotvorene, došle su me u Trstu 80 DEM i malo straja na carini da me ne rebne, ali to je opet više od 150 kn 
Nakon kratke i žestoke borbe mene, lemilice i unimera s jedne strane, te daljinca i slušalica s druge strane, završeno je sa potpunom pobjedom moje ekipe. Daljinac radi, a slušalice se čuju na oba uva!  Na opće zadovoljstvo ukućana, kojima je ono brujanje isto tuklo po ušima, ali in je valjda smetalo manje nego meni. A ja san na žuntu dobija opet dobar zvuk na uši. Taman sad slušan jednu kompilaciju produženih remiksanih verzija hitova osamdesetih. Evo i fotografije sada ispravnih stvarčica. Baterije su tu samo slučajno 
Srce mi je, do daljnjega na mistu. Još mogu držat šaldadur u ruke, bez da se ispečen, i još uvik mogu duperat (koristit, za sjevernjake) mjerni instrument na zadovoljavajući način. Otra san malo ruzinu (rđu, za sjevernjake) sa mojih davno nekorištenih vještina, ko zna, more i zatribat u dogledno vrime ... a i uštedija san cca 300 kn, koliko bi tribalo dat za nove slušalice i novi digitalni prijemnik. Možda je to nekome malo, ali kakva su danas vrimena i to me veseli!
Sad lipo cili sritan & zadovoljan mogu poć izroštiljat ono bokun mesa ča ćemo danas mumat za obid.
Zdravi i veseli bili! 
Update:
Već san tija stisnit oni botun objavi, kad mi je upala ova slika u oko. Torcida je u Splitu, ka i svake godine, dala ruke za obilježavanje Spomendana na Vukovar, ovi put sa oslikavanjen murala u Vukovarskoj ulici.
Ovi komadić murala me je posebno badnija, bacija u flešbek i prizva iz sjećanja davne dane ponosa i slave:
Svima onima koji su učestvovali u burnim događajima koji su prethodili 18. studenoga '91. godine, a koji više nima među nama, neka je laka hrvatska gruda, koju su toliko volili!
|
