Sto puti, ma ča sto, iljadu puti san na vlastitoj koži osjetija onu staru da ne znaš cjenit ono ča jemaš. A počelo je tako lipo ... sa osvojenon medaljon na judo-natjecanju u sumo-borbama ...
Još jedan poticaj za daljnje bavljenje judom, za Vinku, naravno, a već mi se bila skoro štufala, sad više i ne spominje da ne bi više trenirala.
Cila sritna, napokon se osjećadu prvi znakovi lita ... pristala je padat ona pusta kišurina od koje bi valjda i angriz (riža, za sjhevernjake) bija izgnjija, sprema se fešta o' maškar na Barbarincu ...
Buišu ne salazi mobitel sa uva, počet će svitlit u mraku ...
... a Vinki je najteže radi Barbarinca, njoj je bitno da NAPOKON gredu na oni svoj školski izlet, ča je prošle subote bija odgođen radi, pogodite iz tri puta, vremenskih (ne)prilika ...
Cili dan bez Prinčipese u kući, tako da smo jemali vrimena obavit i ono ča ne moremo kad je ona doma .... ali zato, kad se Šefica vratila sa izleta, puna utisaka i priče, dan za mene još nije bija završija. Kako ja ne volin obećat pa zaboravit, onako političarski, nakon ča san nji dvi opremija u krpe, uvatija san se pravit palačinke, koje san obeća Vinki kad je dobila medaju ...
Skupni portret ...
Mendule & med
Linolada sa čokoladnin preljevon
Gotovo je bilo izad ure po ponoći, jedva san se tušira i pa u posteju ... ali san zato bija sigur da će nediljni ručak jemat specijalni desert. Zašto specijalni? Fala Bogu, nije mi prvi put da san činija palačinke, ali bi dosad bile samo sa Nutellon oli sa marmeladon. Vrag mi nije da mira, biće su mi se ove puste kuvarske monade po televizijan uvukle pod kožu, pa ajde da ča prominin.
Napravija san ništo od čikolate, onako, po sjećanju, ali nisan bija zadovoljan pa san to na kraju meknija ka preljev, a unutra u palačinke je bila Linolada ... ali je zato druga kombinacija super ispala: mlivene omendule (bajame, za sjevernjake) sa medon i sokon od naranče, malo cimeta i žlica marmelade da to malo poveže. Ukućanima se to svidilo, čak i Zakonitoj, koja inače obožava Nutellu u svin inkarnacijama, ali je rekla da su „ove druge“ bile bolje.
Muku ježovu ne triba ni spominjat, napravit to sve, a ne izist nijednu. Danas san, eto onako, reda radi, izija samo onu jedu brez čikolate ... inače da je situacija normalna, ne bi nijedna večer dočekala.
Nakon obida, i ubivanja oka, fala na pitanju, tribalo je malo izač vanka na frišku ariju, da baš ne gredu sve kalorije drito u tripice ... mislili smo ić do Gabini, ali mi vrag nije da mira, ajdemo mi na Stari Resnik ...
Ne da je to bila dobra nego odlična odluka. Eto nikidan san uvatija pet banki, a kad san zadnji put bija na Stari Resnik bija san malo stariji nego ča je sad Vinkica.
Opet mi je pala napamet ona vječna dilema ... vračan se na prvu rečenicu teksta, nikad ne znaš cjenit ono ča jemaš ...
Većina sjevernjaka nama zavidi ča živimo doli, moremo se kupat kad nas volja, a o ostalin klišeiziranin razmišljanjima ne vridi ni raspravljat, neki skoro da mislidu da u nas €uri restu na grani ... a ja njima zavidin na tome da oni desetak dan dođu „doli“, okupadu se , izguštaju, pocrnidu, ne mislu na svakodnevne pidaije i jemadu o čemu pričat i sićat se još godinu dan, dokle nama ovod lito skoro prođe ka savura kroz otvorene prste.
Od bavljenja ekstremnin sporton znanin „Preživit do kraja miseca“ ponekad se cilo lito ne okupamo. Jer je, pogotovo u mlađin danima, lito bilo jedina prilika zarade za mlađariju, a sad je bome postala i jedina prilika za nać neki sezonski posal i za starije pa da ne rečen plakat do idućega lita.
Toliko o izjavi „blago van se, vi ste na moru“ ...
Ali danas mi to sve nije bilo na pameti ... kad san vidija misto ča će već za nedilju dan kad završi dici skula bit puno ka šipak ...
Naravno, Vinka je, čin smo došli, odlučila provat je li se more doć okupat ...
Mislin da zadovoljan izraz lica na njezinome licu sve govori ... sve je, više manje pripravno za očekivani dolazak turista željnih mora i sunca ...
Već idući vikend, kad i mojoj Vinki završaje skula, ovde će već bit puno dičurlije s roditeljima, ili onih koji će to tek postat.
Još se samo radu zadnje pripreme ne bi li se okinija koji komadić turističkoga kolačića ...
... a da ne spominjen da će sad svaki vikend bit po dvi-tri fešte u Kaštilima ...
Mislija san da ovo nećui nikad reč, ali jedva san dočeka da malo kreši fibra u zraku, da dođe više to lito samo da pristanedu one gnjile kišurine ... još malo pa GO, a onda se, kako mi je likar reka, čak i ja mogu okupat. Napokon!
O Vinki i njezinome iščekivanju ne triba ni trošit beside ... danas mi je užicala oni moj veliki „Cedevita“ šugaman ... nije da ona nima svoga, ali gušt je meni užicat
Nadan se da ću već idući post pisat u mudantinama (kupaćin gaćicama, za sjevernjake), a dotad ...
Zdravi i veseli bili!!!
|