Subota. Lipi sunčani dan. More lagano namreškano ... a kroz jutarnju izmaglicu se vidi Brač. Je li ja ovo sanjan.
Nažalost, ne
Samo opisujen ča vidin kroza ponistru od sobe 5 na Vaskularnome odjelu KBC Firule. Čekan vižitu dežurnoga likara, dr. Dragana Barića, ka ozeba sunce. Da mi reče oću li napokon doma, ili će mi produžit boravak.
Da se razumimo ... ne fali mi ništa, sestre su prijazne i uslužne, nijednu nisan čuja da je zavikala, ili da je koga "poslala" ... o likarima da i ne govorin ... ali ja oću napokon zagrlit moju Vinku, nakon ča se detaljno operen u domaćoj kadi ... ili ću još koji dan samo gledat njezine crteže ča mi svaki dan pošalje po Zakonitoj, kad me dođe obać.
U zdravlju, neokrnjen san, kakvi san uša takvi ću i izać ...zasad, a nadan se i ubuduće.
Oću domaaaaaa!
Oću nazad u moje ludo, opićeno & plesnuto selo na koje me i ova slika ...
... sića na lanjski snig i svakodnevne monade u naše malo misto.
Zdravi i veseli bili!
|