... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Subota, zadnja užežin pokladnoga utorka. Zadnja užežin korizme. Sve san i zapantija. Pogotovo onu 2003. kad su izašle sve vatrogasne aute iz garaže u dvor i upalili rotirke i sirene. Dunkve, tako su me moji vatrogasci dočekali kad san se vratija iz crikve, kad san potpisa i kad san Zakonitoj reka „DA“.
Subota, zadnja pri pokladnoga utorka, kad je u Mašogradu uvik bilo posebno vrime, posebno raspoloženje, jer počinje Povorka, koja kreće u tri ure pozapodne, sa pokojne Pilane. Pozivali bi danima svekoliko pučanstvo Kaštel Sućurca, poznatijega ka Mašograd, da dođedu vidit ča smo in mi umaškarani spremili, da dojdedu povirit maškaranu povorku, da vazmedu Mašogadur i vididu kome se „omaklo“ pa je završija unutra.
Svake godine se živilo i spremalo za tu subotu. Samo, ovi put je bilo drugovačije ...
Zanamisto pisme, veselja, trumbetavanja i di koje beštimje ... ovi put su se u tri ure pozapodne čula samo crkovna zvona. Ona gori, u Gospe na Hladi. Di će, pri oli posli, završit svaki od nas ... niko neće za sime ostat. Samo neka gre po redu, u svoje vrime ...
Puno je smrti bilo u ovu godinu dan. Priko više toga, mašo ... i to one priko reda, vanka mire ... svaka smrt nas je dosad ranila, ali ova zadnja, u prvi misec, kad je partija naš Dida, to nas je dotuklo. Ispratili smo ga, kako Bog zapovida, i poslin par dan, našli se, ladni glav, i poslin dugoga sastančenja, odlučili da ćemo ove godine "apstinirat", naše maškare i sva gostovanja. A zanamisto tega, u dogovoru sa don Emanuelon, učinit misu u Gospe na Hladi.
Dunkve, misa je bila i unazad par godin ... ali ova je bila posebna ... za Didu i sve one naše stare ča su nas napustili, i po redu i priko reda ... i u zadnji godinu dan i sve godine prije.
Pomolili smo se, zapalili sviću na Glavnomen križu ... i onda se u tišini skalali doli, mi rečemo u Selo, u prostorije od Maškar, progovorit koju besidu i popit jednu za pokoj duši, onima ča i više nima ...
