... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Kad san se uputija ovamo, nisan uopće jema pojma ča me čeka, ali san reka da i ja, a pogotovo Vinka, moramo tamo timbrat katrelu, ako ne ništa, radi malo zdrave zajebancije, a najviše radi toga da Vinka vidi odakle potiče i kakovi se običaji i legende ovod poštijedu.
Sve je počelo, u novo vrime, 2008. godine, kad je pametnin glavican u turističkin zajednican Šolte i Milne palo napamet da bi bilo dobro obogatit vanpansionsku ponudu za oživotvorenjen takve stare priče, koja je, prinoseć se sa kolina na kolino, poprimila epske razmjere, sa dijametralno suprotnin zapleton, zavisi koja je strana pripovida.
Zamišljen je program na vazdan ....
Krećemo iz Rogača, u četri ure pozapodne, sa mula koji je još okićen tragovima proslave sto godin Hajduka ...
Nakon ukrcavanja prve ekipe sa Šolte, krenili smo put Stomorske pokupit ostatak Šoltanske ekipe, koji su nas jedva dočekali ....
... pa smo se sa cilon floton kaići, jedrilic, stari i novi brodov, uputili put Milne, praćeni zvucima latene glazbe ...
... i navijanjen ka da smo na kojoj utakmici Hajduka. Nije falilo dimni bombi ...
... a zanamisto falši petardi i imitacij topovskoga udara, omiljeni u UEFA, jemali smo prave kaluncine (topove, za sjevernjake) ...
... koji su ipak ispaljivali samo konfete, na veselje svekolikoga pučanstva.
Kad smo stigli u Milnu, tribali smo ukrcat Bračane koji gredu na feštu, ali je bilo puno više svita vengo ča je naš „komandni brod“ Amiči moga priuzest, pa je to sve malo i potrajalo. Neki su bili nervozni i nikako dočekat kad ćemo akoštat (pristat, za sjevernjake) pa su se itali u more za dokopat se bračkoga kopna ...
... ali nakon ča je uredova brod Obalne straže Cavtat, stvar je izglađena, jerbo su oni priveli oni višak ča nije moga stat na „Amiči“.
Potizanje ka potizanje, prošlo je uredno, ovi put su potegli moji Šoltani, a cilu feštu je uveliča svojon pojavon i jedan kruzer, koji se lino provuka izad Mrduje kroza Splitska vrata, prolaz meju Brača i Šolte.
Atmosfera na brodu je bila više nego ugodna, i vesela dapače ...
Ča su uredno zabilužile dvi nacionalne (HRT i NOVA) i sva sila lokalni televizija, radija, a ne virujen da nije bija i koji novinar od pisani medija.
Malo se otega ovi „sportski“ dil događanja, jer smo se vezali mi, pa Cavtat, pa dokle su se iskracali jedni i drugi putnici, potrajalo je, odosmo mi u zalazak sunca, u Stomorsku, pozdravivši najprije Milnu ...
... a i samu Mrduju, uzročnika ciloga ovega cjelodnevnoga hepeninga ...
Koja je, evo, sada direktan povod za dva, nadamo se tradicionalna događanja, ovega potizanja ka i starijega brata, Mrdujske regate.
Lagano smo doplovili do Stomorske, di je fešta doživila svoju kulminaciju, uz neumorne Gustafe. Ovo mi je prvi put da san bija na njiov koncert, je da i poolak nisan ni razumija ča govoridu, ali štimung koji stvoridu je FENOMENALAN!
A i ova "prerada" staroga talijanskoga hita "Marina" ... u kojoj su prominili samo jedno slovo:
... je bila više nego fenomenalna, uključujuć i razlog ZAŠTO su prominili samo jedno slovo
Adio, dovidova Mrdujo, do idućega potizanja!
Meni je najbitnije i najdraže od svega da me je Vinka već pitala da oćemo li doć i dogodine ...
Žaj mi je samo ča nisan naša dovoljno veliku majicu za sebe, ali je bar Vinka dobila malo veću, koju neće dat materi nego će je nosit ka vešticu (haljinicu, za sjevernjake)!
Zdravi i veseli bili!
