Ode polako, niz vodu, još jedno lito. Trajalo je, ipak, pinkicu duže vengo lani, ali kako mi se pari, i ove ću godine stavljat cviće za Svi Sveti u kratke rukave.
Mislija san, svo do prid kraj, da će nas vatrena stihija, za razliku od prošli godin, malo molat s miron, ali pokazala je zube pri kraju ... tako da mi je sad više zelenila na ovoj slici ...
... slikanoj sa petoga kata „bele zgrade“ nego na slici sa mora, di je dobar sluga i loš gospodar malo zaluda pa isfriža još nedirnuto zelenilo na Kozjaku ... i pružija prste po stoljetnoj šumi, koja nije gorila odavno, odavno, bar se ja ne sićan, a odavno već nisan tinejdžer.
Dunkve, nadan se da ću dogodine ovakove slike ....
  
... vadit iz arhive, i da neću jemat priliku OPET gledat ovakovu predstavu UŽIVO. 
Lito ka lito, uspija san se i ove godine ne okupat, iz objektivni i subjektivni razlozi, i mislin da će tako i ostat, do kalendarskoga kraja lita, osin ako mi ko baš onako, drugarski, ne pomogne da se okupan ... mislin fizički, da me itne u more. 
Litnja sezona je završila sa sezonon rođendani ... najprije mi je netijak Toni navršija tri godine ...
... a ekipa se dobro zabavila, u igraonici, s njima naravno i moja Vinka ...
Da bi na kraju, ka točka na „i“ došla Hlapićeva torta.
Par dan kasnije, rodica Klara je napunila 4 lita ...
... u zadnji čas, jerbo da je bilo koji dan kasnije, ne bi ko jema napravit ovako krasnu tortu, Snjeguljicu & 7 patuljak ...
... za koju se trudna mama Vesna stvarno potrudila  , i još više da sakrije prije rizanja ipak NEJESTIVE patuljke od gladni dječji ustiju  ...
Kad smo već kod gladni dičji ustiju, fala Bogu, Vinku ne triba tirat da papa, dobro je stavljena, ne triba ni mene, ako ćemo pravo ... 
Ali nisan moga zamislit da neko OVAKO voli sladoled. Iz običnoga, a ne slakoga korneta. Nikad nisan vidija da se neko tako sa gušton izmelja od uva do uva!
Najprin san je slika ....
... a onda san je s gušton izljubija, tako da smo obodvoje došli doma izmazani od sladoleda priko cile face. Baki Vinki ništa nije bilo jasno.
Zakonita, fala na pitanju, radi drugu smjenu. 
Baš čudno ...
I tako polako ode u povjest još jedno lito ... glede moje Vinkice, zadnje njezino bezbrižno lito bez obaveza. Dogodine u ova doba ćemo kupovat knjige, boršu i ostale potrepštine za školu.
Nazdravlje ...
I šta sad?
Ja znan di ću, idući ponediljak gren malo povirit ovega barbu gori u Metropolu ...
... i vratit se doli, prema jugu, sa štitom ili na njemu.
A ča bi ga to tribalo značit?
Najbolje da ću van sve sad reč! 
Triba nešto ostavit i za drugi post ...
Vidićete za cca misec dan, kad se bude emitiralo na Katedrali HR duha. na prvome programu ...
A dotle, budite mi zdravi i veseli! 
|
