... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Na današnji dan, prin deset godin, rodila se mala Lea, prva ćer u familiji moga dobroga prijatelja ... i on, ja i još jedan naš zajednički kompanjo, ispočetka iz zajebancije, a s godinan je postalo ozbiljno, ajdemo se ostavit pušenja. U ono doba nije bilo kladionica, ali da je bilo, bija bi veći koeficijent da nećemo izdurat nijedan od nas troje, nego ča je bija na pobjedu Hrvatske na Wembleyu, ono onda ...
Nas trojica smo, ča krpe, ča konca, trošili šteku Crvenoga DNEVNO. E, dobro san napisa, dnevno
Ti potez je izazva neizmjerno oduševljenje kod našega lokalnoga dilera nikotinskih štapića. On nan je prognozira da nećemo izdržat duže od misec dan, a evo mi deset godin, a on je nedugo našega "ostavljanja" proglasija bankrot ... i počeja se bavit manje stresnin poslovima.
A koji su praavi razlozi ostavljanja?
Ne znan za nji dvojicu, ali kod mene je čisto ekonomski razlog. Dunkve, progovorila je iz mene bodulska krv (Šoltanski Vlaj!) i skonta san da popušin ratu kredita misečno. Cca iljadu kun.
I tako san za početak sebe počastija, u ono doba vrhunskin mobitelon, koji je moga spremit iljadu brojev. Pazite, govorimo od dviiljaditoj godini ...
Kad mi je jedan junior vidija ti mobitel, naravno, rič je o Nokiji 7110, popularnoj "matrixici" ... reka je "ala brale, sedamnaestinčni monitor" ... jerbo su u to doba mobitelji jemali ekran od dva reda ...
Nakon ča san se malo snaša, proda moje staro prometalo ("Prodaje se češka plavuša, u najboljin godinama ...) i podiga kredit (10000 dem na 4 godine, mjesečna rata, gle čuda, 1000 kn!) polako se materijaliziralo moje ostavljanje od duvana.
Zli jezici su rekli da bi moga na krov meknit jednu veliku reklamu od "Marlbora" ... jer san taman auto "od duvana" kupija ...
A kako san se ostavija pušenja? Vrlo lako ... uzeja san u obližnjoj videoteki naramak filmova, od lajnskoga godišnjega pet dan, cjepija san se gledajuć cca tri filma dnevno i poslin tri dana san bija drugi čovik.
Bilo je pokušaji zlonamjernoga podmetanja za svu trojicu da smo se propušili, čak su nas niko vrime i pratili, jer nisu virovali da se moremo tako lako, rekli bi neupućeni, odreć uživanja u nikotinskome dimu ...
Niko mi nije virova da san se tako lako ostavija ... a ča ću van ja ... virovali oli ne, eto, danas deseta godina prokurila da nisan zapalija. Uz dvi iznimke, ako se to konta ka pušenje ... povuka san dim "kubanke" kad san se oženija i kad se krstila moja Prinčipesa, mala Vinka ...
Da san nabacija koji kg, a jesan ... niko nije savršen.
A i dan danas, kad me ko pita "je li pušin?" instiktivno citiran Žutoga "Samo prijateljima, inače za sto eura ..."
Eto, još san ispa i vidovit, jer me njanci ne dira ova aktualna zabrana pušenja u Lipoj Našoj ...
I zato, još jedan put, Lea, sritan ti deseti rođendan !
Zdravi i veseli bili!!!!!!
a on je nedugo našega "ostavljanja" proglasija bankrot 
... i počeja se bavit manje stresnin poslovima.
... niko nije savršen. 
