... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Napokon me je malo, ali samo molalo (popustilo, za sjevernjake) ono šokovito događanje od petka, ali još se nisan skroz izličija. Još uvik jeman neke simptome, tako da kad vidin crveno-bile kockice počnu mi suzit oči i sušidu mi se usta. Ali rekli su da će proć ...
Triba odit dalje, a ne reče zaludu naš svit da se bolje rodit bez nike stvari (nika stvar je unisex, muška ili ženska, za sjevernjake) vengo bez sriće.
Jerbo da smo jednin Njemcima uvalili oni gol u 119. minuti, čak bi i oni legli na travu. Samo oni luđaci cipaju i dalje ... and rest is history ...
Reka bi moj pape MAC NAPRID (mac = bunt, za sjevernjake)
Došli je vrime i za malo u vrtlu uskopat. Doduše, ja ne uziman učešća u tin radovima, ali san zato posla Vinku na ispomoć. Lako je tako babi i didu radit, kad in Njezino Visočanstvo najpri kontrolira napravljeno ...
... a onda zasuče rukave i aktivno se uključi u posal. Čista primjenjena agronomija
A i moji penzići ne znadu ča ćedu sa vrtlon, pa tot jema svega pomalo, od verdure (povrća, za sjevernjake) ...
do cvića raznoraznoga ...
... i tako vrime mojin penzićima gre lagano dalje. Vinka ih drži budnima, da ne zaspu. Ionako bi se samo dosađivali ....
Lako se meni zajebavat, spasi me sto puti baka/dida servis. To ča stojin blizu mojima jema i svoje dobre i svoje loše strane. Ovo je definitivno jedna od dobrih strana, na koju su neki od roditelja Vinkinih prija iz vrtića malo i ljubomorni. Ka da san in ja kriv ča in je baka-servis u Kninu, i dalje ...
Jučer posli radova u vrtlu tribalo je Vinku oprat u tri vode, ka zelje (blitva, za sjevernjake) a mislili smo i u četvrtu ... skoro ... neću van reč di jon je sve bilo zemlje
Čekamo da malo vanka padne fibra (temperatura, za sjevernjake) pa ćemo se laganini uputit do Šibenika, povirit ča jema novega na festivalu djeteta. Zakonita, nažalost, radi tako da ćemo ovi put điravat samo Vinkica i ja. Malo prošetat, povirit tetu Vjeru i barba Danu, timbrat kartelu na Peškariji, povirit koju predstavu ako budemo od volje i lagano doma. Sutra je novi radni dan, triba poć na posal i u vrtlič.
Zdravi mi i veseli bili!
Update:
Je, kako smo i rekli, uputili smo se do Šibenika. Ma nismo se baš nagledali predstava, jer smo tek potla 18:00 krenili iz Mašograda, pa smo na sve predstave uredno okasnili. Ni prvi ni zadnji put, bar ča se mene tiče, ali neka mi ko reče da bi se cvrčija po onome zvizdanu pa krenit u četri oli pet uri, udrija bi ga šlapon.
A i Vinka se uredno naspavala, tako da san bija sigur da neće kljocat u autu puten
Najpri smo, kako je i red, obašli penziće, fala na pitanju, zdravlje koliko/toliko uredno, a onda smo ipak išli učinit đir.
Ne bi se bilo loše malo razladit ...
... ali nakon pogleda u vodu u fontani, ljubav prema rashlađivanju je ostala ipak samo na platonskome nivou. U te dane je Šibenik pun dice i njihovih roditelja koje se deboto priko cile godine ne vidi u gradu ... tako mi bar govori prijatelj ... a događanja ne fali. Prošli smo priko sajma dječje knjige ... ipak je Vinka još primlada za to, a i dokle jon pročitan sve priče ča i jema, naučiće i sama čitat. Ali zato se je ukopala i raširila oči ka da je ugledala čudo neviđeno ...
... i jedva san jon objasnija da to nije lutka nego pravi pravcati čovik, samo ča se je cili pitura u zlatnu boju i glumi lutku na trgu di prolazi miljardu dice ... i ko mu ne bi šušnija koju kunu u tečicu ča je drži isprid postolja na kojemu stoji i odrađije svoj, ma koliko šutjeli o tome, krvavi posal.
Onda smo produžili dalje do Rive, di se uvik moglo nać lipi brodi, pa je ti običaj potvrđen i ovi put, nije bilo puno oni pravi jahti, samo dvi ...
.... lipe su obedvi, ali ova manja me je posebno oduševila sa jednin modnin detaljem ....
... i mislin da je komentar na gornju sliku sasvim suvišan.
Ako bi van reka da san zavarija od smija na ime jahte, nisan van ništa reka. Ajmo reć da mi je to bija početak osvježenja večeri Dana državnosti.
A finalno osvježenje je stiglo tek kad san doša doma ... i kad san vidija da su Turci izgubili i KAKO su izgubili. More bit da zvuči otrcano ona fraza "Ima Boga ..." ali mi ništa pametnije ne more past napamet.
Talijanci su ispali, a Turci pogiboše od svoga "oružja" ...
Mašalah!
E sad vas zapravo pozdravljan ... nadajuć se da ste i vi proveli ovako lipo i sadržajno Dan državnosti, ka Vinka i ja
tako da ćemo ovi put điravat samo Vinkica i ja. Malo prošetat, povirit tetu Vjeru i barba Danu, timbrat kartelu na Peškariji, povirit koju predstavu ako budemo od volje 
i lagano doma. Sutra je novi radni dan, triba poć na posal i u vrtlič.
i KAKO 
su izgubili. More bit da zvuči otrcano ona fraza "Ima Boga ..." ali mi ništa pametnije ne more past napamet. 
