... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Da upotpunimo informaciju iz prošloga posta, zahvaljujući @teu, došli smo i u posjed video zapisa Vinkina prvoga nastupa ... ne triban Van napominjat da je najsitnija i krajnja na desnu stranu ...
Nekad davno, kad san radija pripremu za tisak za šest tiskara, govorilo se da su u dvanaesti misec tri najugroženije beštije na svitu prasci, popi i štampaduri. Pošto nisan baš prereligiozan, morete me stivat u neki od ostale dvi vrste. Po vlastitom odabiru
U ta davna vrimena, uzeja bi neplaćeni dopust negdi oko Svi Sveti, i ne bi fermava do Badnjega dana. Kad bi se napokon ušestija i izaša meju svit, jerbo bi parija ka Grizly Adams. Po bradi, naravno .. jerbo se ne bi stiga ni obrijat u te dane ...
To je jemalo svoje dobre i loše strane. Dobre su, naravno, da je onda u svakoga, pa i u mene, bilo više šoldi, a loše ... najlošiji je bija tajming, oliti ono ča se reče da je sve te posle tribalo napravit za jučer ... ljudi su prikomodni, i onda se svi sitidu u zadnji momenat da bi mogli dat ča napravit.
Rekorder nad rekordima je bija jedan ča mi je doša na Badnji dan da bi li mu moglo 100 upaljači bit gotovo do Božića, i kad san ga onda pita do kojega Božića mali se ofendija pa se još deboto tija i potuć
I tako, vrimena se minjaju, sve je manje šoldi u svakoga, a ja više onako po inerciji, za stare mušterije i za ljude koji miritaju da in napravin, onako, za počastit, radin još samo džepne kalendariće. A bilo i je ove godine razno-razni ...
Najprin, Njezino Veličanstvo. Kad san i dilija ove godine, pita bi ekipu oće li poljoprivredni, sportski oli vatrogasni kalendar, pa bi dotični, prema vlastitome opredjeljenju, dobija jedan od ova tri doli.
Ove godine Vinkica je dobila društvo, i onako i glede kalendarići, pa je i moj netijak Toni dobija svoje izdanje
Našemu velečasnome, don Senku, među prvima san odnija stotinjak kalendarići, čovik se lipo zafalija ... nije bija zbunjen ka lani, kad san mu odnija prvi put pa mu ništa nije bilo jasno. Neka, neka, ako Bog da zdravlja, biće i dogodine ...
Skula, ka skula, ne smi se ni nji zaboravit ... ovo mi je uvik gušt oštampat, jemadu baš dva prava znaka, autora Nikole Listeša,
... a kako smo već kod kulture i obrazovanja, moremo ovod meknit i Udrugu za očuvanje kulturne baštine Kaštela «Bijaći». Svake godine se mislu pa se stavi iz drugoga sela, da se ko ne bi najidija, a ove godine se ni oni nisu mogli odlučit pa smo štampali dvi varijante.
A ko smi zaboravit vatrogasce. Ne mogo ni da oću, kad svaki dan na poslu vidin ovega doli ...
... pa mi za dobro jutro napomene, dokle mi je još jedno oko zatvoreno od spavanja ...
Ajde, došlo vrime, pa smo se našli predsjednik Ljubo i moja malenkost u isto vrime u istoj prostoriji, zaseli za kompjuter i složili službeni kalendarić
a i ova dva kalendarića spadaju, je li, u tu kategoriju ... mislin na vatrogasce
... i znate ča je još zajedničko za ova dva gori? Satra san se dokle in nisan naša sliku di in mobitel NIJE na uvo. Ja toliko!
Ove godine san po prvi put prova napravit kalendariće za naše maškare, pa se nikako nisan moga odlučit kojega da ne rečen koji ću motiv stavit ... napravija san devet varijanti i odnija na lječnički konzilij naše krnjevalske Udruge pa da odlučimo skupa.
Znate ča su mi rekli? Štampaj svi devet varijanti. Moga san i mislit da će mi reć ništo pametno
I sad kad san sve zbrojija, opet mi fali jedan. Gledan. Vižitajen ... I znate na koga san zamalo zaboravija? Na našega Ajduka.
Eto, sad je li miritaju oli ne, nisan baš sigur ... ali kad radin svake godine mali kalendarić, napravija san i ove. Samo sa jednin posebnin motivon. U barba Bože san nikidan vidija, točnije, čovik mi se pofalija da jema kriglu iz «Fleka». Kojega «Fleka»? Tukci jedni, ko je to pita? Pa cili svit zna da se u «Fleka» osnova «Hajduk». Kad su praški studenti u pauzan između teškoga rad i učenja došli odmorit kvarat od ure i popit s nog jedno crno pivo ...
... onda se Duje najidija i reka da ćedu oni osnovat klub koji će za koju godinu satrat sve klubove u Pragu ... i šire ... nadaleko poznata splitska skromnost ... Sve ostalo je povist, oli ča bi Ameri rekli «... rest is history...»
Trenutno ne stojimo baš najbolje, ali kako su sad i izbori prošli
... idemo dalje ... i moj brat također ...
... valjda će se napokon doznat ko je gazda u «Hajduka», pa mu triba dat jednu veliku metlu, onu iz Harry Pottera, i prvi zadatak da mu bude da, makar figurativno, pomete sve od čistačice do kancelarije. Rekli bi zli jezici da bi bilo najboje klonirat Tita Kirigina, makar se nekima ne bi sviđa ako ne ništa radi imena ...
Eto, toliko od mene za danas, a vi mi stojte dobro, i nemojte se puno satrat do Božića, za kojega Van želin svima da ga provedete u ča ugodnijemu ozračju, u srići, zadovoljstvu i blagostanju, ka i za nastupajuću Novu Godinu.
Zdravi bili!
